1. Labradori su prvobitno korišćeni za pecanje
Labrador retriveri su uzgajani da budu savršeni psi za vodu. Njihova dlaka je takva da je otporna na vodu i pruža izolaciju, a kratko krzno održava toplotu i ne otežava kretanje kada se pokvasi. Šape sa plovnim kvržicama omogućavaju im da brzo plivaju. Ribari su ih koristili za transport mreža, povlačenje kanapa između barki i donošenje ribe.
2. Njihovo ime zbunjuje
Malo je poznato da labrador retriveri vode poreklo sa ostrva Njufaundlend, a ne poluostrva Labrador. U XVIII veku, Njufaundlenski psi ukrštani su sa manjim vodenim psima kako bi se stvorili vodeni „psi Svetog Džona“. Ovi manji psi dosta su ličili na današnje labradore, ali su imali belu njušku i šape. Psi Svetog Džona na kraju su izumrli, ali su poslužili kao preci Labrador retrivera.
3. Pasmini je ime dao grof od Malmesburija
Nakon putovanja u Kanadu, grof je 1887. godine poveo ove pse sa sobom u Englesku i oslovljavao ih sa „psi Labradora“. Kako su Njufaundlend i Labrador greografski blizu, mnogi istoričari smatraju da je ime rezultat zabune i navike Britanaca da spoje ove dve teritorije i kompletan predeo zovu Labradorom. Drugi pak veruju da ime potiče od činjenice da su ovi psi često plivali u Labradorskom moru.
4. Zvanično priznati zahvaljujući porezu
Kombinacija novih poreza na pse u Kanadi i karantina za životinje koje se uvoze u Englesku, dovela je do toga da prodaja vodenih pasa Svetog Džona naglo opadne. Na kraju su ovi prvobitni labradori izumrli, ali je rasa preživela u Velikoj Britaniji zahvaljujući azilima u Škotskoj. Engleski kinološki klub je zvanično priznao labradore kao rasu davne 1903. godine.
5. Jako su brzi
Labrador retriveri su poznati po svojoj sposobnosti da brzo trče. Za samo tri sekunde mogu da dostignu brzinu od oko 19km/h.
6. Moguće je dobiti sve tri boje u jednom leglu
Bez obzira na boju roditelja, jedno leglo može da uključuje crne, žute i čokoladne kučiće. Dva su gena odgovorna za pigmentaciju, tako da varijacije mogu biti česte koliko i različite boje kose u ljudskoj porodici.
7. Bezimeni crni labrador je dospeo u pesmu grupe Led Zeppelina
Ako pročitate tekst pesme „Black Dog“ grupe Led Cepelin, primetićete da se nekim čudom uopšte ne radi o psima. Grupa je nazvala pesmu po crnom labradoru koji se motao oko studija u kom su snimali album „Led Zeppelin IV“.
8. Labrador je bio i u zatvoru
Nakon što je ubio mačku koja je pripadala ženi tadašnjeg guvernera Pensilvanije Giforda Pinčota, crni Labrador retriver po imenu Pep, osuđen je na doživotnu robiju, bez mogućnosti pomilovanja. Poslat je u Državni istočni zatvor 12. avgusta 1924. godine, gde je odslužio oko 10 godina, tokom kojih je postao blizak prijatelj sa upravnikom. Iako zvuči kao urbana legenda, postoje izveštaji iz zatvora kao dokaz. (Pinčot je, sa druge strane, tvrdio da je pas poslat u zatvor da bude maskota zatvorenicima.)
9. … a jedan je postao i gradonačelnik!
Dobro, u redu, samo počasni gradonačelnik. Crni labrador po imenu Bosko 1981. godine pobedio je na izborima dvojicu ljudi i tako postao titualrni gradonačelnik područja Sunol u Kaliforniji. Vodio se kao „republikanac“ i koristio je slogan „Kost u svakom jelu, mačka na svakom drvetu, i hidrant na svakom ćošku”. Stanovnicima Sunola se ova kampanja toliko dopala, da je Bosko ostao gradonačelnik sve do svoje smrti 1994. godine. Danas ima spomenik u Sunolu.
10. Labradori su najčešće korišćena rasa za pse-vodiče
Organizacija „Američki psi vodiči“ tvrdi da je od ukupnog broja vodiča, 70% Labrador retrivera, 15% zlatnih retrivera i 15% nemačkih ovčara. Labradori su najbolja rasa za ovaj posao jer poseduju jaku želju da udovolje. Takođe su odgovarajuće veličine, lako se prilagođavaju i treniraju.
11. Otkrivaju rak i druge bolesti
Zahvaljujući njihovim moćnim nosevima labradori su trenirani da nanjuše i identifikuju rane stadijume kancera. Radom sa uzorcima ćelija kancera, psi mogu da nauče da namirišu ovu bolest. Psi-lekari mogu da uspostave dijagnozu pukim mirisanjem pacijentovog zadaha, krvi ili stolice. Za sada je jedini poznat način za skeniranje ranih stadijuma raka jajnika, puštanje labradora da omiriše pacijenta – i u tome su veoma uspešni. Naučnici smatraju da labradori namirišu promene u ispravanju organskih jedinjenja koja ukazuju na kancer.
Srećom, postoji rešenje i za ljude koji se plaše pasa. Naučnici pokušavaju da razviju mašinu koja može sama da odradi mirisanje. Psi su veoma skupi za treniranje i mogu da pomirišu samo određen broj uzoraka dnevno, tako da bi automatizacija ovog procesa bila odlično rešenje. Elektronski nos se upravo proizvodi, što bi smanjilo cenu treniranja pasa.
