Psi nastali ukrštanjem priznatih rasa postali su “in” i neretko su neke od popularnih kombinacija skuplje nego čistokrvni psi. Sigurno ste čuli za labradudla ili goldendudla. Za vas otkrivamo najpoznatije i najpopularnije mešance iz sveta rasnih pasa.
Izvor: magazin Pas
Nikada nije bilo važnije kako vam se zove pas. Ali nije reč o ličnom imenu. Novi hit su mešanci čudnih imena koja predstavljaju kombinaciju naziva rasa čija krv teče njihovim venama. Najpoznatiji je svakako labradudl (labrador + pudla) , ali tu su i goldendudl (zlatni retriver + pudla), džekvava (džek rasel terijer + čivava) i još desetine mogućih i nemogućih kombinacija.
Trend fensi mešanaca i njihovih isto tako fensi imena (čini se da je pomodnim vlasnicima upravo egzotično ime njihovog ljubimca najvažnije) započeo je uzgojem pomenutog labradudla koji je nastao kao mešavina labradora retrivera i standardne pudle. Cilj uzgajivača bio je da stvori psa vodiča za ženu čiji je muž bio alergičan na pse. On je u tome uspeo, a labradudl je postao toliko popularan da je čak i Barak Obama razmišljao da nabavi jednog pripadnika ove (uslovno rečeno) rase.
Naravno, psi sa pedigreom i dalje su najpopularniji, ali BBC je nedavno objavio da su osiguravajuće kuće zabeležile porast od čak 400 odsto za polise koje su izdali vlasnicima kokapua (koker španijel + pudla). Novi trend je zapravo neka vrsta obrnute snobovštine. Mešanci su “in” i neretko su neke od popularnih kombinacija skuplje nego čistokrvni psi. U bogatim krajevima gradova u SAD i Velikoj Britaniji postala je stvar prestiža imati neku od “miksovanih” pudli poznatih pod zajedničkim imenom “doodles” (posrbljeno to bi valjda glasilo “dudle”). Jedan skupi restoran u severnom Londonu nedavno je organizovao humanitarno veče na kojem su se okupili vlasnici kokapua sa svojim ljubimcima.
Jedan od razloga popularnosti “dudli” jeste očekivanje da se ovi psi neće linjati i da neće imati alergijska svojstva. To, međutim, nije uvek istina – samo 30 odsto labradudla je zaista nealergensko. Prednost je (doduše samo u zapadnim zemljama jer kod nas osiguravanje pasa i dalje nije uobičajeno) i to što su za mešance jeftinije polise osiguranja zbog manjeg rizika od genetskih poremećaja i naslednih bolesti. Ipak, jednostavno ukrštanje ne mora nužno da znači da neće biti takvih problema.
- Uzgajivači, nažalost, često ne vode računa o rizicima prilikom ukrštanja – smatra Bil Lambert iz britanskog Kenel kluba. – A kada je reč o modi, beskrupulozni uzgajivači neće prezati ni od čega da bi došli do dobre i brze zarade.
Vali Konron, tvorac labradudla, više puta je poslednjih godina izjavio da žali što je “stvorio Frankenštajna”, ali mnogo je vlasnika koji se sa tim ne bi složili. Njihova popularnost dobacila je i do Srbije, pa se pojedini primerci mogu sresti i na beogradskim ulicama.
- Glavna prednost psa sa pedigreom jeste to što znate šta ćete dobiti – kaže Bil Lambert. -Ako ukrštate različite rase, te garancije više ne važe. Kada, na primer, ukrstite slobodoumnog haskija sa poslušnim nemačkim ovčarom možete dobiti psa koji se neće odazivati na vaš poziv. Ne verujem da će labradudl uskoro biti zvanično priznat kao rasa jer on to i nije – ukrstite dva labradudla u prvog generaciji i dobićete pravu zbrku.
Prvi mešanac koji se ušunjao u britanski Kenel klub pripadao je kraljici Elizabeti. Ona je uzgajala dordžije, mešavinu jazavičara (“dachshund” na engleskom) i korgija. Kada je 1975. godine pozirala za portret kao pokrovitelj Kenel kluba insistirala je da se na slici nađu svi njeni psi, pa i dordži. Čuveni Dezmond Moris u svojoj knjizi “Psi” zapisao je da je tadašnji sekretar Kenel kluba kraljičin kapric prokomentarisao zajedljivo, ali duhovito: “Jazavičari su generacijama razvijali sposobnost da izvlače jazavce iz rupa, a korgiji da čuvaju stoku. Ako nečije krdo stoke pobegne u rupu, dordži je pravi pas za njega.”
Ma koliko ljubitelji čistokrvnih pasa sa jedne i novih fensi mikseva sa druge strane ukrštali koplja, suština je da pravi problem zapravo predstavljaju neodgovorni uzgajivači koji ne vode računa o pravilnom ukrštanju i zdravlju svog legla. A oni koji se oduševljavaju labradudlima i sličnim psima možda bi trebalo da razmisle o tome da usvoje pravog mešanca iz nekog prihvatilišta. A onda mogu da pokažu svoju maštovitost tako što će osmisliti ime za novu “rasu”. Na primer, ako vam se učini da su među precima vašeg novog ljubimca neki vučjak, džek rasel i pudla, možete da ga nazovete vudžedudl.