Uprkos maloj veličini, čivave su iznenađujuće energične. Vole da trče po dvorištu i da se igraju. Koliko god da uživaju napolju, čivave su psi za stan. Dresura i osnove poslušnosti se preporučuju, a najvažnije je da ih vlasnik ne posmatra i ne tretira kao igračku.
Izvor: magazin Pas
Ne, nije pacov, niti se radi o kakvoj igrački. Ovo je pas. Pravi pas sa pravim zubima i energičnim, pravim pasjim stavom. Sitne građe ali ogromna duhom, čivava je jedan od onih pasa koji je najviše i najbrže evoluirao i koji je uspeo da ubedi većinu populacije na planeti Zemlji u neophodnost svog postojanja.
Jedni veruju da je rasa nastala u Meksiku još u vreme Maja i Asteka, dok su drugi skloniji mišljenju da ovaj minijaturni pas dolazi iz Egipta, s Malte ili čak iz Kine. Ono što mi danas pouzdano znamo jeste da su ranije ljudi iz Centralne Amerike držali ove male pse.
Poznato je da je sredinom 19. veka jedan američki turista bio oduševljen malim psom koji je živeo s meštanima u Meksiku. Taj mali pas bio je, pogađate, čivava, koji je ime dobio po predelu severnog dela Meksika iz kojeg ovi psi i potiču. Turista se sprijateljio s lokalnim stanovništvom, objasnio im je da je oduševljen tom pokretnom minijaturom, i na poklon dobio malog prijatelja kojeg je sa sobom odveo u SAD. Veoma brzo njegova rasa je postala kućni ljubimac, ali i zvezda cirkusa jedno vreme. Amerikan Kenel Klub čivavu je priznao kao rasu 1904. godine.
Ona druga, dugodlaka sorta čivave, najverovatnije je nastala ukrštanjem s pekinezerima. Popularnost rase raste tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, a i danas je jedan od najčešćih kućnih ljubimaca.
Iako mala, u moderno vreme čivava je kompaktan, snažno građen pas koji odaje opšti utisak budnosti i ravnoteže. Čivava spada u male, odnosno patuljaste rase pasa. Najmanji pas na svetu po standardu teži između 1,5 i 3 kg, dok visina u grebenu nije precizno određena. Poželjna visina je između 15 i 23 cm, mada ima primeraka koji prerastu.
One su smeli i samouvereni psi, i zato ne čudi što ih poznavaoci često porede s terijerima. Po prirodi su oprezni i sumnjičavi prema strancima, pa su kao takvi odlični čuvari domaćinstva. Najčešće se vezuju samo za jednu osobu i treba im dosta vremena da prihvate nove ljude u svom okruženju. Potrebna im je rana socijalizacija da kasnije ne bi ispoljile negativno ponašanje. Što više ljudi, pasa, prizora, zvukova i iskustava, to će pas kasnije biti stabilniji.
Ne preporučuju se porodici s decom mlađom od osam godina, jer loše podnose grublje dečje igre i nisu strpljive. Ne slažu se najbolje s drugim rasama, mada uživaju u društvu drugih čivava. Vole da imaju mesto u stanu rezervisano samo za njih. Često prave „jazbinu“ u dnu kreveta ili se uvuku između jastuka, ćebadi ili garderobe tražeći mir i sigurnost kad žele da spavaju i da se odmaraju.
Uprkos maloj veličini čivave su iznenađujuće energične. Vole da trče po dvorištu i da se igraju. Svakodnevna fizička aktivnost, vežbe i obuka se podrazumevaju. Uživaju u dugim šetnjama i trčanju, ali ne znaju kad je dosta, pa je na vlasniku da odredi trajanje igre, naročito u vrelim danima. Koliko god da uživaju napolju, čivave su psi za stan. Dresura i osnove poslušnosti se preporučuju, a najvažnije je da vlasnik psa ne posmatra i ne tretira kao igračku. I najmanji pas na svetu mora da nauči pravila „čopora“ jer u suprotnom može postati razmažen, neposlušan, pa čak i agresivan. Trenirajte čivavu isključivo pozitivnim tehnikama uz pomoć hrane, pohvale i igre i videćete da će ubrzo naučiti sve što želite.
Poznate su po dugovečnosti – životni vek im je između 15 i 18 godina, a često žive i do 20!
Da zaključimo: ovaj pas je odličan gradski pas, i pravi mali drugar. Suprotno od opšteg uverenja, on je pravi pas ako ga tako i tretiramo a ne kao neku igračku. On će nam to vratiti višestruko – najviše ljubavlju i lojalnošću.