Vrsni šampioni, psi rase dogo kanario srpske odgajivačnice Ultimate selection već devet godina odlaze u domove ljubitelja ove rase širom planete. Psi Ivana Stevanovića stigli su tako do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike, Tajlanda, Kuvajta, Južne Koreje…

Izvor: magazin Pas

Foto: Odgajivačnica Ultimate selection

Prvi podaci o ovom snažnom psu rođenom da čuva i štiti datiraju još iz 1800. godine. Potiče s Tenerifa, najvećeg od svih Kanarskih ostrva. Dogo kanario, kanarski pas ili perro de presa canario odgojen je kako bi španskim farmerima pomagao u teranju i hvatanju stoke.

Iako i danas spada u retke pasmine, prostrane španske pašnjake zamenio je dvorištima i domovima ljubitelja pasa čuvara i zaštitnika širom sveta.

Šampioni

Vrhunski primerci ove pasmine i šampioni domaćih, evropskih i svetskih izložbi gaje se i rađaju i u našoj zemlji. Ivan Stevanović i njegova supruga Jelena, vlasnici odgajivačnice Ultimate selection, od 2008. godine posvećeni su odgajanju najboljih primeraka ove pasmine, jednako prelepih, snažnih, zdravih i dugovečnih.

Međutim, prvi pas koji je došao u Ivanov dom bio je italijanski rođak dogo kanaria – kane korso.

– Poželeo sam da imam psa i odlučio sam se za kane korsa, jer sam mnogo voleo tu rasu. Igrom slučaja, kod prijatelja koji je inače jedan od najvećih i najboljih odgajivača kane korsa u zemlji, ugledao sam i ženku rase dogo kanario i oduševio sam se njenim izgledom i konstitucijom. Nisam nimalo razmišljao, i ženku Hanu odveo sam u svoj dom. Nekoliko meseci kasnije uzeo sam i mužjaka, i od tada tvrdim da su to najbolji psi na svetu – otkriva nam naš sagovornik.

Odgajivačnica

Godine 2008. registrovao je odgajivačnicu i kaže da su entuzijazam i ljubav prema psima doveli do toga da danas iz njegovog doma izlaze samo šampioni.

– U početku, naravno, nije bilo nimalo lako. Učio sam o rasi, skupljao znanja, a savetovali su me i drugi odgajivači videći moj entuzijazam i želju da se bavim odgojem. Psi iz prvog legla moje odgajivačnice u tom trenutku bili su raritet, jer rasa još uvek nije bila toliko poznata u zemlji. Dogo kanario je izvanredan pas, i ako me pitate – tako bi trebalo da pas izgleda, da ga krasi upravo takav karakter i posvećenost vlasniku i porodici u kojoj živi – naglašava Stevanović.

Čuvar

Ovaj veliki i mišićavi pas krupne glave i snažne konstitucije jedan je od najboljih čuvara.

– Ima karakterističan temperament. Lojalan je, obožava svoju porodicu i mališane, i veoma im je privržen i posvećen. Međutim, ne voli strance, jer je uvek na oprezu i brani svoju teritoriju. Najsrećniji su u prostranom dvorištu. Njihova specifičnost je u boji dlake koja se javlja u nekoliko varijacija i boja. Najčešće su to tigraste šare na žutom (krem) krznu koje se javlja u nekoliko nijansi i tonova (kremžuta, žuta, oranž-žuta). Specifična je i crna „maska“ na glavi – tamnija dlaka. Dogo kanario je kompaktan pas, snažan i mišićav. Ženke dostižu visinu od 57 do 65 centimetara, a mužjaci od 63 do 70 centimetara. U odnosu na jedinku i pol, dogo kanario teži između 45 i 70 kilograma, pa i više.

Socijalizacija

Baš kao i kad govorimo o bilo kojoj drugoj pasmini, i dogo kanario zahteva ranu socijalizaciju s ljudima i drugim psima, još dok je štene. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, s ovim snažnim psima nije potrebno mnogo rada, jer oni „žicu“ poslušnosti nose u genima. Prema Stevanovićevim rečima, s vaspitanjem bi valjalo početi već od trećeg meseca života, dok se treninzi preporučuju od 12. meseca.

– Reč je o veoma temperamentnom i snažnom psu, pa valja biti obazriv i informisati se kako bi izrastao u uravnoteženog psa. Vole trening i lako uče, u našoj odgajivačnici veoma smo posvećeni tome da tokom dana imaju dovoljno fizičke aktivnosti i da su dosta aktivni. Svakako, zbog njegovih gabarita, ovaj pas se lako i umara, pa ga ne bi trebalo forsirati. Ipak, uprkos težini, veoma je gibak i dobro se kreće. Kad je reč o zdravlju, dogo kanario je izuzetno zdrava pasmina, ali kod svih molosa postoji mogućnost da dođe do torzije želuca. Ne javlja se često, ali o tome posebno vodimo računa. Takođe, za velike pasmine karakteristične su i displazije kukova, ali ako se pažljivo bira genetika i sprovode testovi, i na valjan način odgajaju psi, nijedan pas neće imati ovaj zdravstveni problem. U našoj odgajivačnici parimo izvrsne primerke ove pasmine tako da s displazijom naši psi nemaju problema. Životni vek ovih pasa je 9-12 godina – naglašava naš sagovornik.

Psi takmičari

On objašnjava i da odgajivačnica Ultimate selection nema pse koji će biti ljubimci, već isključivo pse koji će biti vrsni takmičari na izložbama i specijalkama.

– Naši psi uglavnom završe izvan granica Srbije, mogu slobodno reći u 95 odsto slučajeva. Imao sam kupce iz SAD, Engleske, Kine, Južne Koreje, Kuvajta, Filipina, Južne Amerike, Tajlanda… Trenutno se u odgajivačnici nalazi 17 odraslih pasa i oko 13 štenaca. Posebno sam ponosan na Zeina, mužjaka koji je nekoliko puta bio internacionalni šampion, kao i na izvanrednog mužjaka po imenu Indio koji je najbolji primerak u odgajivačnici. On je pas bez izgubljene izložbe, pobeđivao je na više od 20 izložbi u prethodne dve godine. Nekoliko puta bio je BIS, poznat u regionu i svetu, izuzetno zdrav i sjajan pas za priplod – objašnjava naš sagovornik.

Kad je reč o ženkama, s ponosom ističe šampionku Deysy Bap de Kluj rođenu u Rumuniji.

– Ona je postigla zavidne rezultate na izložbama, naročito u paru s Indiom kad su nekoliko puta proglašavani za najlepši par izložbe. Ova mlada ženka u svom rodovniku ima samo evropske i svetske šampione.

Ivan Stevanović je sa svojim psima osvojio titulu svetskog prvaka 2013. godine, u juniorskoj kategoriji. Titulom evropskog prvaka okitio se 2012, a pobednik je i prve specijalke dogo kanaria u Novom Sadu pre nekoliko godina.

– Naša odgajivačnica iznedrila je više od 30 multinacionalnih šampiona i pasa koji su najbolji na izložbama u poslednjih osam godina. Imali smo i više od 30 legala – ponosan je naš sagovornik.

Panther je pas za ponos

Ultimate selection Panther star je deset meseci, vlasnika Maria Đurića iz Zagreba. Roditelji su mu Zein i Khasia iz odgajivačnice Ultimate selection. U kratkom vremenskom periodu od mesec dana, koliko je u Srbiji, napravio je odlične rezultate u zemlji i inostranstvu. Karakteran pas, temperamentan, radan – mladi pas pred kojim je svetla budućnost.

Merl mops u Srbiji

Odgajivačnica Ultimate selection prva je u regionu uvezla merl mopsa, psa sa specifičnom bojom i šarom krzna. Mops sivo-plave boje sa čokoladnim šarama stigao iz Mađarske, novi je ponos ove odgajivačnice. Nesvakidašnjeg je izgleda zbog prirodne genetske mutacije, a Stevanović je siguran da će uzgojem u narednim godinama postizati vrhunske rezultate i sa psima ove neobične varijacije rase mops.

Info: Fejsbuk/Dogo Canario Srbija

Iako je svaki pas karakter za sebe, bez obzira na pasminu, neke se rase ipak izdvajaju po količini energije koju su u stanju da potroše tokom dana. Američki veterinari sastavili su listu na kojoj se nalazi pet rasa kojima je potrebno najviše fizičke (i mentalne) stimulacije tokom dana.

Evo o kojim rasama je reč:

5. Na poslednjem mestu ove liste našao se australijski pastirski pas (australijski govedar). Izvrstan je čuvar i gonič stada, nadaleko poznat po svojoj izdržljivosti. Međutim, ovaj radni pas može biti i odličan mezimac onim vlasnicima koji su i sami veoma aktivni – trkačima i biciklistima, avanturistima, planinarima, jer će u ovom psu imati najboljeg drugara u svim svojim poduhvatima. Neophodno mu je mnogo kretanja i igre tokom dana kako ne bi razvio destruktivna ponašanja u domu.

4. Boston terijer – možda nikad ne biste rekli, ali ovaj maleni ali stameni pas prava je “energetska bomba”. Najsrećniji je kad svoju porodicu prati u stopu – u šetnjama, izletima…. jer za to i te kako ima energije. Odlično su se pokazali i u agilitiju i vežbama poslušnosti. Nemojte ga štedeti, već s njim slobodno idite u duže šetnje i na trčanje – on će vas “s osmehom na licu” pratiti u stopu

3. Australijski ovčar – još jedan pas s australijskog kontinenta dospeo je na ovu listu i zauzeo treće mesto. Ovaj pas je veoma privržen svojoj porodici, odan, obožava ljude i uvek želi da im ugodi. Uz to je i veoma inteligentan i energičan, izvrstan čuvar stada i pas koji tokom dana može preći desetine kilometara. Potrebne su mu duge šetnje, istrčavanja, energične igre s loptom ili štapom…

2. Border koli – Ajnštajn među psima kako ga često nazivaju, ovaj pas jednako je aktivan mentalno i fizički. Trebaju mu vlasnici koji će ga učiti novim stvarima, trikovima, koji će s njim šetati i trčati. Izvrstan je u agilitiju, ovi psi sposobni su nauče najrazličitije trikove i postižu najviše ocene u vežbama poslušnosti.

1. Džek rasel terijer – vlasnici pasa ove rase verovatno su nakon samog čitanja naslova znali da se njihov pas nalazi na prvom mestu ove liste Ovi mali, preslatki psi prave su loptice skočice. Ovo je izrazito inteligentna i aktivna pasmina, uzgajana za rad, najčešće za hvatanje pacova i drugih glodara, a pokazivali su i izvrsne rezultate u trkama terijera. Iako je danas omiljeni kućni ljubimac, ovaj psić u genima nosi potrebu da kopa, trči i da bude aktivan, tako da mu tokom dana obezbedite mnoooogo fizičke aktivnosti i igre na otvorenom kako ne bi počeo da “kopa” u stanu ili vašem cvetnom vrtu.

Predstavljamo vam predivne rase iz savana i pustinja

Izvor: magazin Pas

Afrički pas (bantu pas)

Ovo je rasa koja nije priznata, ali je široko rasprostranjena u južnom delu Afrike. Veruje se da su nastali ukrštanjem stare rase goniča i pasa lutalica s tog podneblja. Kad se govori o ovim psima ne mogu se navesti jedinstvene karakteristike za sve jedinke jer je na različitim delovima kontinenta on razvio određene specifičnosti. Ipak, zajedničko im je da su psi kratke dlake, srednje veličine, vrlo mišićavi i malo duži nego što su visoki. Mogu biti bilo koje boje, a neki imaju i „grivu“ na leđima koja je u stvari dlaka koja raste u suprotnom smeru.

Aidi

U pitanju je marokanska rasa psa koja se uglavnom koristi za čuvanje koza i ovaca. Takođe, ovaj pas poseduje dobre lovačke sposobnosti, najviše zahvaljujući dobrom čulu mirisa. U Maroku, kad se lovi, on se često uparuje sa slugi hrtom, koji juri životinje nakon što ih aidi locira. U visinu raste između 52 i 62 centimetara, a dostiže težinu oko 25 kilograma. Ima vitko, mišićavo telo koje je pokriveno dlakom koja mu pruža dobru zaštitu od vetra. Aidi je odličan pas čuvar, sa snažnim temperamentom i zato je neophodno da se socializuje od najranijeg uzrasta.

Armant (egipatski pastirski pas)   

Srednjeg rasta, nekada je primarno korišćen kao pas čuvar. Veruje se da je na teritoriju Egipta dospeo s Napoleonovim trupama koje su sa sobom vodile briješke ovčare i koji su se ukrštali s različitim evropskim rasama. Armant se često opisuje kao neustrašiv pas koji ne uzmiče pred afričkim predatorima, pa je zbog toga poznat kao dobar pas čuvar. Visine je od 53 do 58 centimetara i težine od 23 do 29 kilograma. Ima veliku glavu, male oči, dok se uši razlikuju i ne postoji standard. Najčešće je crne, crne i braon, sive, sive i žute boje.

Azavak hrt

Pas sa više namena. Ime je dobio po dolini Azavak. Koristi se u lovu gde koristi vid i brzinu, ali i za čuvanje stoke. Potiče sa zapada Afrike. Spada među najstarije pasmine s tog prostora, pa se tako može pronaći u Maliju, Nigeru i Burkini Faso. Uglavnom se azavak povezuje s nomadskim plemenom Tuareg, ali ga koriste i druge etničke gupe kao što su Fula, Ikelan i Hausa. Inače, azavak je bliži rasi slugi nego što je saluki psima. Visine je od 61 do 74 centimetra, a težine je od 15 do 25 kilograma. Dlaka mu je veoma kratka i skoro da je nema na stomaku. Javlja se u plavoj, crvenoj, sivoj i retko plavoj i crnoj boji.

Basenji

Lovački pas basenji nastao je u centralnoj Africi. Najveći broj kinoloških saveza s engleskog govornog područja smešta ga u grupu goniča koji lovi koristeći dobar vid i brzinu. Prema FCI standardima basenji spada u petu grupu sa špicevima i primitivnim rasama. Po mnogim karakteristikama basenji se izdvaja od ostalih rasa. On ima posebno oblikovan grkljan koji mu omogućava da proizvodi zvukove nalik jodlovanju. Zbog toga što ne laje, ima nadimak nečujni pas. Basenji je mali pas, kratke dlake s podignutim ušima i uvrnutim repom. Uglavnom je težine od 9 do 11 kilograma i visine je od 41 do 46 centimetara.

Južnoafrički mastif (burbul)

Uzgajan je da čuva domaćinstvo i kao radni pas na farmama. Spada među najsnažnije pasmine, što i ne čudi s obzirom na njegove impozantne proporcije. Naziv burbul (boerboel) potiče od afričko/holandske reči boer što znači farmer. Boel je je stara holandsko/afrička reč koja u slengu znači pas. Burbul može da naraste do 70 centimetara i da teži čak 80 kilograma. Ima kratku dlaku i ne linja se mnogo, tako da nije težak za održavanje. Vrlo su vezani za porodicu i zaštitnički nastrojeni, pa je bitno da se dobro socijalizuju. Važe za pse dobrog zdravlja.

Tulearski pas (koton iz Tuleara)

Samo ime mu govori da potiče iz grada Tulear, koji se nalazi na Madagaskaru. Originalni naziv koji sadrži i reč koton (eng. cotton) ukazuje na njegovu dlaku koja podseća na pamuk. Veruje se da je tenerifski pas donet na Madagaskar i da se pario s ostrvskim psima, pa je tako nastao tulearski pas. Inače, tokom 16. i 17. veka na ovo ostrvo je dolazio veliki broj pirata koji su pse vodili sa sobom najverovatnije kako bi čistili brodove od pacova. Ovo je mala rasa koja teži od 3,5 do 6 kilograma i dostiže visinu od 22 do 30 centimetara. Opisuju ga kao razigranu, privrženu i inteligentnu rasu.

Rodezijski ridžbek

Rasa je nastala u Rodeziji, današnjem Zimbabveu. Nekada je bio poznat pod imenima Van Rujenov lavlji pas, afrički gonič lavova i afrički lavlji pas, a ove nazive je saslužio sposobnošću da zadrži lava dok njegov vlasnik ne dođe i ubije plen. Standard za psa je ustanovljen 1922. godine, a Južnoafrička kinološka unija ga je odobrila 1927. godine. U pitanju je snažan pas koji dostiže visinu od 69 centimetara i teži do 36 kilograma. Specifičnost rase je grba na leđima koja je u stvari dlaka koja raste u suprotnom smeru od ostatka krzna. Poznat je kao izuzetno lojalan pas, inteligentan i rezervisan prema strancima.

Slugi hrt

Najzastupljeniji je u Maroku, koji je zaslužan za njegovu standardizaciju, ali može se pronaći i u drugim zemljama severne Afrike. Slugi je pas gonič srednje građe, kratkog krzna i klasične građe kod hrtova. Stvoren je za lov na zečeve, lisice, divlje svinje, šakale i gazele. Smatra se da su preci slugija stvoreni još u Mesopotamiji, a na fragmentima od pre 3.000 godina pre nove ere postoje slike pasa koji izuzetno liče na njega. Analize DNK takođe ukazuju da je slugi jedinstven hrt koji je po genetici najbliži basenjiju. On može da naraste do 72 centimetra i da dostigne težinu od 23 kilograma.

Nekoliko reči o Africi

• Sa 1,1 milijardom ljudi Afrika je drugi najnaseljeniji kontinent na svetu
• BDP u Africi je najniži, i time je ona najsiromašniji i najnerazvijeniji kontinent
• Afrika ima najveću pustinju na svetu – Saharu. Ona ima veću površinu nego ceo kontinentalni deo SAD
• Gotovo 40 odsto odraslog stanovništva nije pismeno, a od toga su dve trećine žene
• Najtopliji kontinent upravo je Afrika. Više od 60 odsto zemljane površine na ovom kontinentu pokriveno je pustinjama i suvim zemljištem. Ipak, Australija je suvlji kontinent od Afrike.
• Najveća kopnena životinja živi na ovom kontinentu – afrički slon

Da li znate… 

da se Afrika, pre nego što je kolonizovana, sastojala od 10.000 različitih država i autonomnih grupa

Lokacija

Afrika je kontinent u kome se nalazi 56 država. Prostire se na 30.244.050 km², uključujući i ostrva. Od Evrope je odvojena Sredozemnim morem, a od Azije Crvenim morem. Afrika se na severoistoku spaja sa Azijom u Suecu, kroz koji je prokopan Suecki kanal. Afrika je dugačka 8.000 km. S istoka na zapad, Afrika je dugačka 7.400 km.

Brojka

26.000 km je dužina obale Afrike

Iako mnogo volimo naše pseće prijatelje, oni mogu imati neke vrlo iritantne navike. Jedna od njih je lajanje koje je kod nekih pasmina izraženije nego kod drugih.

Izvor: Index.hr/ljubimci

Njihovo lajanje je veoma važan način komunikacije, ali mnoge komšije za to verovatno neće imati razumevanja. Srećom, postoje pasmine koje su mirnije i tiše od ostalih, iako i to zavisi od karaktera samog psa.

Evo koje rase su poznate kao najtiše na svetu:

Basenji

Ovi lovački psi poznati su još pod nazivom “afrički pas koji ne laje”. Dolaze iz Afrike i verojatno su najstarija pasmina na svetu, jer se pojavljuju još u drevnoj egipatskoj umetnosti. Veoma su inteligentni, a posebni su po tome što doslovno ne mogu lajati! Zbog specifičnog oblika grkljana proizvode zvuk sličan jodlovanju, ali i to čine retko, jer su po prirodi veoma mirni. Ipak, mogu biti dosta tvrdoglavi i potrebno je dosta vremena za njihov trening.

Mali engleski hrt

Neverojatno su brzi i dosežu brzinu do 55 km/h. Oprezni su, ali nisu dobri psi čuvari, jer ne laju mnogo i uopštenp su miroljubive prirode. Takođe su i veoma lenji i najradije se izležavaju.

Bernski planinski pas

Potiču sa švajcarskih Alpa, neverovatno su jaki i mogu vući i do deset puta teži teret od njihove telesne težine. Veseli su i smireni porodični psi, ali vrlo odlučni i vole raditi stvari koje im omogućavaju trošenje energije. Ako su predugo sami, mogu biti destruktivni pa je preporučljivo rano početi s treningom.

Ruski hrt

Ovi psi blage naravi i prefinjenog izgleda najpre su se uzgajali kao lovački psi, a zatim su postali popularni među ruskim aristokratama kao ljubimci. Vole da trče, ali znaju biti i lenji i mirni. Rado se maze sa svojim ljudima kad god im se pruži prilika. Ipak, imaju vrlo izražen lovački instinkt pa ih ne treba ostavljati same s malim životinjama.

Škotski ovčar

Ovi stočarski psi laju kad im je dosadno, ali ako ih dobro trenirate – lajanje će retko biti problem. Ova pasmina je jedna od najinteligentnijih i vrlo brzo uče te rado ispunjavaju zahteve svojih vlasnika.

Njufaundlender

Ova pasmina obožava decu, smireni su i imaju zaštitnički instinkt. Potiču iz Kanade, a iako su vrlo tihi, njihova pojava može uplašiti pljačkaše. Nisu za osobe koje su osetljive na prljavštinu, jer je njihovo krzno privlači kao magnet.

Kavalier king čarls španijel

Ovi slatki psi prvo su uzgajani kao lovački psi, ali su vrlo brzo postali popularni kao ljubimci. Mnogi članovi britanske kraljevske porodice imali su upravo ovakvog psa. Vole pratiti svoje ljude i ne podnose samoću.

Pred vama su manje poznate, predivne rase Latinske Amerike. Možda se baš među njima krije vaš novi mezimac ili omiljena rasa

Izvor: magazin Pas

Havanski bišon

Nacionalni pas Kube je nastao od izumrle rase blanquito de la Habana odnosno malog belog psa Havane. Blanquito je takođe potomak izumrle rase bišona s Tenerifa. Veruje se da je blanquito ukrštan s raznim vrstama bišona, uključujući i pudlu kako bi se stvorila rasa poznata kao havanski bišon. U pitanju je rasa mala rastom, ali čvrste konstitucije. Dlaka je duga, svilenkasta i javlja se u svim bojama. Karakter havanskog bišona se može opisati kao živahan i radoznao, a poznat je i po svom karakterističnom hodu. Smatra se idealnim porodičnim psom i veoma je prilagodljiv svakom okruženju. Veoma je socijalan i ne može da funkcioniše ako sam provode veći deo dana. Većina jedinki je između 4,5 i 7,5 kilograma i dužine od 22 do 29 centimetara.

Čileanski terijer

Korene vuče još iz 19. veka, a rasa je nastala ukrštanjem foks terijera i drugih rasa koje su živele na tom prostoru pre dolaska Španaca. Na svetskom nivou ova rasa još nije priznata, ali se Čileanska asocijacija odgajivača pasa i izlagača zalaže da čileanski terijer postane ravnopravan s drugim rasama. U tom cilju ova organizacija radi sve što može kako bi standardizovala karakteristike rase. Na njegovom telu uglavnom dominira bela boja koja je praćena braon šarama. Ima kratku dlaku, uši visoko podignute i nakrenute ka napred. Ženke dostižu visinu između 28 i 35 centimetara i težinu od četiri do sedam kilograma. Mužjaci s druge strane idu od 32 do 38 centimetara i teže između pet i osam kilograma. Čileanski pas je lak za treniranje, vrlo aktivan i jedan od najzdravijih i najčistijih pasa.

Magelanski ovčarski pas

Nastao je da bi odgovorio na potrebe pastira i vlasnika farmi u južnom delu Čilea. Slično kao i s čileanskim terijerom, njihov kinološki savez radi na tome da rasa bude internacinalno priznata. Počeci ove pasmine sežu još u 19. vek kada su iz inostranstva uvezeni psi da čuvaju stoku. Po svemu sudeći jedinke nisu bile iste rase i ukrštane su nasumično. Nakon toga, birani su štenci sa određenim karakteristikama koje su bile potrebne i vremenom je ova rasa dobila današnje odlike. Među najvažnijim je otpornost na teške vremenske uslove (ekstremna hladnoća i sneg). Magelanski ovčar je takođe poznat po urođenom instinktu da čuva stoku, po inteligenciji, vernosti i mogućnosti da se lako trenira. Takođe, magelan je jedan od retkih ovčarskih pasa na svetu koji može da prati gazdu na konju i da tako bez problema pređe 30 kilometara dnevno. Dok radi može da jede svaki treći dan i da skoro uopšte ne pije vodu.

Venecuelanski pastirski pas

U pitanju je veliki pas koji teži između 30 i 50 kilograma. Prijatnog je izgleda s krznom većim delom bele boje, ali može da ima i braon, crne i sive tufne po telu. U pitanju je životinja velike energije s razvijenim instinktom za nadgledanje, i zato je uvek na oprezu. Veruje se da su ovi psi potomci pasa koje su španski osvajači doneli krajem 16. veka. U pitanju su bili psi čuvari i ovčarski psi, a među mogućim precima pominju se španski mastif, pirinejski mastif, alžirski mastif i nekoliko sličnih pasmina. Kako god, rase od kojih su potekli međusobno su se mešale i tako je nastao današnji venecuelanski pastirski pas. Inače, 1964. godine proglašen je nacionalnim psom Venecuele.

Nekoliko reči o Kubi

Sa 11 miliona stanovnika Kuba je najnaseljenija zemlja na Karibima

Ima najveći odnos broja doktora po pacijentu na svetu

Sneg je poslednji put padao 1857. godine

Ples je izuzetno cenjen, pa balerine često zarađuju više od lekara

Nekoliko reči o Čileu

Atakama pustinja u Čileu najsuvlje je mesto na planeti

Deveti su proizvođač vina na svetu

Delove teritorije naseljavaju pingvini

Na Andima se nalazi nekoliko aktivnih vulkana koji spadaju među najveće na svetu

Najstarija mumija na svetu je iz Čilea

Nekoliko reči o Venecueli

Ime zemlje bukvalno znači mala Venecija

Stalno je leto, a godišnja doba se dele samo na suva i vlažna

Ima najveće svetske zalihe nafte i gasa

Građani plaćaju najjeftinije gorivo, oko 0,01 dolar po litru

Najpopularniji sport je bejzbol

POLOŽAJ

Latinska Amerika ili Latinoamerika je teritorijalna i sociokulturalna celina, različita od Hispanoamerike i Iberoamerike, i koja se sastoji od američkih zemalja, bivših kolonija evropskih zemalja u kojima se govore romanski jezici, to jest jezici koji su nastali iz latinskog – španski, portugalski i francuski. Pokriva teritoriju od 21.069.501 kilometar kvadratni i i obuhvata 545.500.000 stanovnika.

Ovaj pas neobičnog imena (i izgleda – njegovo telo prekriveno je mrljama nalik onima kod leoparda) potiče iz okoline Kahula jezera u američkoj državi Luizijana po kome je i dobio ime.

Izvor: magazin Pas

Catahoula je reč indijanskog porekla i znači sveti. Prema podacima, prvi naseljenici ovog područja u gustim šumama naišli su na krda divljih svinja i veliki broj ovih pasa koji su autohtona vrsta u ovom delu SAD. 1979. godine proglašen je za zvaničnog psa države Luizijana.

S obzirom na to da su delili stanište s divljim svinjama, prirodno je bilo da ih gone, pa su tako i danas poznati kao izvrsni psi goniči. Upravo zbog te osobine često su prevoženi u Venecuelu gde i danas paze na stada i teraju stoku. U Kanadi, na primer, izvrsni su kao radni psi koji vuku sanke, a neretko su i pobednici u trkama pasa koji vuku saonice.

Interesantno je da se njihova dlaka javlja u čak deset boja. Ovo je pas upečatljivog izgleda, žilav, pravi atleta i izvrsni radni pas neiscrpne energije. Potreban mu je dosledan vlasnik koji će ga odmalena socijalizovati i pravilno trenirati, s puno strpljenja. Odličan je pas čuvar i oglašavaće se glasnim lavežom kako bi vas upozorio na strance ili neku opasnost. Radoznao je, izuzetno privržen porodici u kojoj živi, ali nikako nije dobar izbor za osobe koje ranije nisu imale pse.

Vlasnici kažu da psi ove rase nepogrešivo čitaju karakter ljudi

Veoma je inteligentan i lako ga je trenirati. Iako se odlično slaže s decom, nikada ih ne bi trebalo ostavljati same jer ih u igri može odgurnuti i tako nenamerno povrediti jer je velik i snažan. Ne preporučuje se osobama koje žive u stanu, i ova pasmina nikako ne voli samoću. Idealno bi bilo da živi u kući s prostranim dvorištem, ali da ne boravi stalno u dvorištu jer mu je iznad svega potrebno društvo vlasnika. Oprezni su prema strancima i njihovi vlasnici kažu da nepogrešivo čitaju karakter ljudi.

Tokom dana im je potrebno najmanje sat vremena intenzivne fizičke aktivnosti. Nije prijateljski nastrojen prema drugim psima (naročito mužjacima), pa ga ne bi trebalo šetati bez povoca.

Obožava igre s loptom, žmurke, trčanje, da hvata frizbi, a uživa i u učenju trikova. Ovi psi spadaju i u izvrsne plivače, u čemu im pomaže i to što su im prsti spojeni kožicom, pa su kao ribe u vodi. Ako su njegovi vlasnici avanturisti, uvek će rado s njima ići na planinarenje i u duge šetnje prirodom. Odličan je kandidat za sportskog psa i agiliti treninge.

Spadaju u veoma zdravu pasminu s retkim zdravstvenim tegobama, ali zabeleženo je da neki primerci mogu patiti od displazije kuka ili gluvoće. To su veliki pse i životni vek im je od deset do 12 godina. Nega njihovog krzna nije zahtevna jer imaju kratku dlaku. Veoma se malo linjaju i dovoljno ih je očetkati jedanput nedeljno. Težine su od 23 (ženke) do 40 kilograma (mužjaci), visine od 50 do 60 centimetara. Mogu imati oči različite boje, ali inače su plave, zelene ili braon.

Najčešća prezentacija staforda u medijima je u negativnom kontekstu, a oni su zapravo, u rukama aktivnog i odgovornog vlasnika – formula 1 među psima. Zašto baš poređenje s formulom 1?

Izvor: Index.hr/ljubimci

Stafordi su sportski psi, izuzetno agilni, visoke energije, izdržljivi, vrlo inteligentni i iznad svega – idealni porodični psi.  Pitate se zašto onda spadaju u potencijalno opasne pse?

Pročitajte još: Američki stafordski terijer – umiljat porodični pas i ljubitelj dece

Svaki pas koji nema odgovornog vlasnika i adekvatan život može biti opasan pas, pa tako i oni. Njihova najveća vrlina je ujedno i njihova najveća mana, a to je srčanost koja, ako nije pravilo “oblikovana”, može napraviti najgoreg psa.

Kada su u svom najboljem izdanju poručiće vam sledeće:
1. Volim sve ljude i sve životinje, svima želim biti prijatelj
2. Idealan sam partner za sport, a volim uživati i u laganim šetnjama
3. Uglavnom baš i ne volim kišu ni da spavam na mokrom, više sam ljubitelj toplog i suvog
4. Volim biti u krilu dok piješ kafu, dok sam kod veterinara, dok čitaš novine ili gledaš televizor
5. Volim spavati na tebi – ne brini, ja ću pronaći sebi idealni položaj
6. Imam najlepši osmeh na svetu koji će razoružati i najtvrđe srce
7. Volim davati svima poljupce, ne smeta mi ni loš zadah
8. Ići ću s tobom na kraj sveta i neću se žaliti
9. Od tebe tražim da me maziš, paziš i voliš, kao i ja tebe!

I zato, ako imate ili želite ovakvu njušku – budite aktivni i odgovorni vlasnik. I vaš pas biće najveća maza i najbolji mezimac na svetu.

Pas hrvatskog porekla konačno je priznat kao pasmina, a reč je o – tornjaku.

Izvor: Index.hr/ljubimci
Tornjak je planinski pastirski pas čija je funkcija bila zaštita stada od pljačkaša i krupnih predatora kao što su vuk i medved. Ime mu potiče od reči “tor” što je ograđen prostor za ovce.

Tornjak je pre svega pas čuvar koji uvek ima određenu dozu agresivnosti. U gradskim sredinama umesto stada čuvaće porodicu. Stabilnog je raspoloženja, ljubazan, odvažan, poslušan, inteligentan, pun dostojanstva i samopouzdanja. Privržen je svom gospodaru i u njegovom prisustvu vrlo miran. Veoma je srdačan prema osobama koje žive u njegovoj neposrednoj blizini.

Postojanje psa tornjaka zabeleženo je još u 11. veku, ali tek juče – 7. novembra u Lajpcigu, nakon deset godina od kako je podnet zahtev za priznavanje ove pasmine, priznat je kao rasa s punim nazivom bosanskohercegovački hrvatski pastirski pas tornjak.

Na svetskoj izložbi koja se održava ovih dana prijavljeno je 34 pasa tornjaka. Čestitamo!

Poznat i kao romanjolski pas za vodu, pravi je ekspert za pronalaženje tartufa – zlatnih gljiva kako ih često zovu jer su retke te stoga i najskuplje na svetu.

Izvor: magazin Pas

Njegovo poreklo, kao što mu i ime kaže, vodi iz oblasti Romanja u Italiji, i pominje se još u 16. veku. Lagoto romanjolo spada u drevne rase retrivera i pasa za vodu.

Ovaj prelepi rundavi pas spada u manje do srednje pasmine, srazmerne je i snažne građe, rustičnog izgleda s gustim, kovrdžavim krznom nalik vuni. Zanimljivo je da je ovaj pas gotovo jednako dugačak i visok – gotovo četvrtast.

Navikao je na rad i ima veoma razvijena čula, s tim da su mu oči pre usmerene na pokret nego na detalje. Njegov njuh međutim dodelio mu je titulu neprikosnovenog tragača za tartufima još u 19. veku, i to je ostao do danas. Njegovo gusto krzno štiti ga od trnja dok se probija kroz žbunje i rastinje u potrazi za ovim retkim gljivama.

Ovaj pas je pun ljubavi, uvek prijateljski nastrojen, obožava decu i svoju ljudsku porodicu. Odlično se slaže i s drugim psima i mačkama u domu. Zbog svoje genetike radnog psa, lagoto romanjolo zahteva dosta fizičke aktivnosti, a čak više od kretanja potrebna mu je mentalna stimulacija.

Radoznao je, privržen, retko laje i veoma je poslušan

Ova pasmina je veoma inteligentna i uživaće u učenju trikova, traženju skrivenih predmeta ili hrane u domu, igranju žmurke, traženju ljudi u šumi… Veoma je poslušan, a sjajne rezultate postiže i u agilitiju. Radoznao je i želi da udovolji, veoma je pažljiv i privržen. Laje samo kad je to neophodno, lako se trenira, odan je i mio.

Biće srećan i u manjem stanu dok god mu pružate dovoljno aktivnosti tokom dana (tri do četiri šetnje od kojih jedna mora biti duga). Ako imate dvorište sa cvećem, lagoto može biti „neprijatelj“ vaše bašte, jer ima urođenu naviku da kopa. Za svega nekoliko sekundi može da iskopa ogromnu rupu, veoma je brz i spretan. Takođe, ovaj pas obožava da pliva, i zato mu tokom leta omogućite dosta vremena u vodi i vodite ga sa sobom na letovanje. Jednako obožavaju i blato, tako da se nemojte čuditi ako ove jeseni uskoči u svaku baru ili mulj na koji naleti.

Spada u veoma zdrave pasmine, i gotovo da nema zdravstvenih problema. Lagoto romanjolo je veoma dugovečan – živi duže od 16 godina.

Njegova dlaka zahteva pažnju, pa ga s vremena na vreme češljajte kako se gusta, kovrdžava dlaka ne bi mrsila, a kad je reč o šišanju iskustva vlasnika pokazuju da je dovoljno jedanput do dvaput godišnje. Zanimljivo je da su mu čak i obrazi pokriveni gustom dlakom. Dlaka i poddlaka su vodootporne, kao i kod drugih pasa za vodu. Od boja su prema standardu dozvoljene braon, smeđe-bela, smeđa, oranž i bela, oranž. Sjajan je izbor za osobe koje su osetljive na pseću dlaku, jer se ovaj pas gotovo uopšte ne linja i idealan je mezimac za osobe koje pate od alergija.

Uprkos izgledu i snazi, dogo argentino je stabilan, umiljat i veoma strpljiv pas. Osim u lovu, rado je viđen i kao vojni, policijski i pas vodič slepih, kao i u potragama za nestalim osobama i u spasilačkim misijama

Izvor: magazin Pas

Argentinski pas poznat i kao dogo argentino ili argentinski mastif, kao što mu i ime kaže potiče iz Argentine, a tvorci ove rase su braća Antonio Norez Martines i Agustin Martines. Na umu su imali inteligentnog, snažnog i izdržljivog lovačkog psa, prijateljski nastrojenog prema drugim psima u „lovnom čoporu“. Kako bi uzgojili ovu rasu, braća Martines parila su kordopskog borbenog psa (koji je izumro), bul mastifa, bordošku dogu, dogu, pointera i pirinejskog planinskog psa.

Antonio je poginuo u lovu 1956. godine, a Agustin je nastavio s uzgojem. Bio je i ambasador u Kanadi, pa se za ovu rasu ubrzo pročulo i u ovoj zemlji, a potom i širom sveta.

Zahvaljujući izvrsnim karakteristikama, ubrzo je postao jedan od najtraženijih lovačkih pasa u Argentini, ali i širom sveta. U rodnoj zemlji dogo argentino je rado viđen i kao vojni, policijski pas i vodič slepih, dok je u Kanadi rado korišćen u lovu, potragama za nestalim osobama i spasilačkim misijama.

Izgled

Ima veoma snažnu glavu, vrat i telo. Izrazito je mišićav pas sa stamenim i ponosnim držanjem. Noge su jake, sa snažnim mišićima, a rep dugačak i jak. Argentinski pas ima široke i duboke grudi i masivna pluća. Ramena su visoka, veoma jaka, s jasno izraženim mišićavim reljefom.

Karakter

Stabilan, umiljat i veoma strpljiv pas uprkos izgledu i snazi.

Dogo argentino uzgojen je kao lovac u čoporu, te se strogo vodilo računa da bude druželjubiv i prijateljski nastrojen prema drugim psima, saradnicima u lovu. Napadi na ljude i druge životinje veoma su retki. U Argentini su ga rado držali (a i danas to čine) stočari i pastiri kako bi branio stada od divljih veprova i puma. Ukoliko živi na selu ili farmi, odlično se slaže s drugim životinjama, a lako se prilagođava i životu u urbanim sredinama (život u stanu).

Dogo argentino je neprikosnoveni atleta, veoma inteligentan i pas koji munjevito reaguje. Lojalan je i pas u kog se može imati nesumnjivo poverenje. Hrabar.

Voli decu i s njima bi ga trebalo upoznati još dok je štene. Ipak, kako je reč o veoma snažnom psu, najbolje bi bilo da malu decu ne ostavljate nasamo s njim jer bi u igri, nenamerno, mogao da odgurne i povredi mališane. Brzo uči trikove i komande i lako se trenira. Laje retko.

Američko kinološko društvo opisalo ga je kao veselog, skromnog i prijateljski nastrojenog psa. Oni su neprikosnoveni čuvari svoje porodice, veoma su joj privrženi. Umeju biti nepoverljivi prema strancima, ali ako u svoj dom dovodite goste još dok je štene, nećete imati problema s njegovom sumnjičavošću.

Nije dobar izbor za osobe koje ranije nisu imale psa, jer mu je potreban dosledan vlasnik koji će mu od prvog dana biti autoritet i koji će postaviti jasne granice, ali smireno i s puno ljubavi. Mora se, baš kao i svi drugi psi, od najranijeg uzrasta socijalizovati s ljudima, drugim psima i životinjama, i upoznati s najrazličitijim zvukovima. Veoma je teritorijalan.

Trening i vaspitanje

Mogu postati destruktivni u domu ako im je dosadno, i zato bi ih uvek trebalo držati okupiranima – igračkama, dugim šetnjama, istrčavanjem, mozgalicama. Ovaj pas nikako ne voli da leškari besposlen. Ima snažan nagon za lovom, pa ga odmalena učite da životinje manje od njega nisu plen (ptice, glodari, mačke). Potrebno im je dosta fizičke aktivnosti. Idite s njim u džoging, na trčanje, vodite ga sa sobom dok vozite bicikl ili rolere. Pobrinite se, još dok je štene, da svog psa naučite da ne grize stvari po kući (tome su skloni), jer kad porastu mogu napraviti veliku štetu u domu.

Dlaka

Njegova kratka, meka i gusta dlaka potpuno je bela, sa svega nekoliko crnih mrlja u blizini očiju i na njušci. Trebalo bi ga četkati jedanput nedeljno i povremeno okupati. Dlaka mu više opada tokom toplijih meseci u godini. Iako ima kratku dlaku, tokom leta se dosta linja.

Zdravlje

Baš kao i drugi psi (i mačke) snežnobele boje, i dogo argentino može se roditi gluv ili s veoma slabim sluhom. Prema podacima, deset odsto svih štenaca rađa se gluvo na jedno ili oba uveta. Naravno, ukoliko psa nabavite kod odgovornog odgajivača koji je pario isključivo pse s izvrsnim sluhom – vaš dogo argentino će savršeno čuti i o ovom zdravstvenom problemu ne morate misliti. Inače je veoma dobrog zdravlja.

Zabrana uzgoja

Nažalost, iako su borbe pasa zabranjene zakonom, one „cvetaju“ skrivene od očiju javnosti, pa su ovi psi neretko u areni zbog svoje snage, stamenosti i izdržljivosti. Zbog toga je, nepravedno, njihov uzgoj zabranjen u Ukrajini, Danskoj, Islandu, na Fidžiju, u Australiji, Singapuru i na Kajmanskim ostrvima. Prema zakonu iz 1991. godine, u Velikoj Britaniji nije dozvoljeno držati psa ove rase ukoliko za to nije dobijena zakonska dozvola (pas mora proći testove socijalizacije).

Osetljiv na ekstremne temperature

Dogo argentino je osetljiv na vrućinu i potrebna mu je zaštita od sunca kako ne bi izgoreo, jer  ima potpuno belu, kratku i paperjastu dlaku. Takođe, ne prija mu ni ekstremno hladno vreme, pa ga tokom zime opremite jaknom ili džemperom.

INFO

Mesto porekla: Argentina

Boja: Bela

10–12 godina je životni vek ove pasmine

Temperament: privržen, zaštitnik, odan, prijateljski nastrojen, strpljiv, veseo

35–40 kg teške su ženke

40–45 kg teže mužjaci

60–65 cm je visina ženki

60–68 cm visoki su mužjaci

Da li znate… da prema standardu, tamne mrlje mogu prekriti svega deset odsto njegove glave

Ako slučajno niste znali koje su to najpoznatije rase s Dalekog istoka – za vas smo sastavili ovu listu

Izvor: magazin Pas

Užasna praksa ovekovečena u nazivu filma “U Kini jedu pse” verovatno će još dugo biti glavna asocijacija kad god se u istoj rečenici pomenu psi i najmnogoljudnija zemlja sveta. Ipak, treba znati da običaj jedenja pasa, iako još prisutan, sve više izumire u Kini.

Isto tako, ova zemlja poznata je i po brojnim rasama pasa koje su ponekad imale i pravi carski tretman. Pridružujući se apelu da se zabrani i zaustavi ishrana psećim mesom, predstavljamo vam najzanimljivije i najpopularnije rase poreklom iz Kine.

Pekinezer

Bez dileme najpoznatija kineska rasa pasa. Nazvani po prestonici Kine, ovi psi nerazdvojivo su povezani s istorijom ove zemlje i njenih vladara. Njihovo poreklo smešta se u 700. godinu nove ere. Ovi psi poznati su po tome da ne zahtevaju mnogo pažnje i da rado žive u stanu. Ipak, njihovo dugo krzno zahteva najmanje sat četkanja nedeljno. Zapadni svet se s pekinezerima sreo polovinom devetnaestog veka.

Čau Čau

Ova rasa se smatra jednom od najstarijih na svetu i procenjuje se da je nastala pre više od 3.000 godina. Danas je, zahvaljujući svom neodoljivom izgledu zbog koga podseća na plišanog medu, omiljeni ljubimac, ali takođe važi i za snažnog lovačkog psa. Veruje se da vodi poreklo iz hladnih regiona Kine. Prepoznatljiv je i po neobičnom plavom jeziku.

Kineski ćubasti pas

Veseo, inteligentan i umiljat kućni pas. Dovoljan je jedan pogled na njegovo bezdlako telo da bi se shvatilo da mu hladnoća nije omiljena. Nije agresivan, sitan je i veoma aktivan. O njegovom poreklu ne zna se mnogo, a ima onih koji čak smatraju da i ne potiče iz Kine, već iz Turske ili Etiopije.

Šar pej

Omiljen među decom zbog viška kože koji mu u prevojima visi s tela i lica. Šar pej je odan pas, posvećen onima koje voli i ume da bude pravi prijatelj. Njegovo ime znači “tvrda dlaka boje peska”. Takođe spada u izuzetno stare rase. Zbog brojnih nabora na koži sklon je infekcijama i zato zahteva dosta pažnje. Jedno vreme bio je na ivici opstanka, ali je, pošto je iz Hong Konga donet u Ameriku, postao izuzetno popularan sedamdesetih godina.

Mops

Prepoznatljiva po spljoštenoj faci i hrkanju, ova rasa je poslednjih godina veoma popularna. U drevnoj Kini mopsovi su živeli u luksuzu, jer su bili omiljeni ljubimci careva i pripadnika aristokratije. Američki kinološki klub opisuje ih kao šarmantne i nestašne. Ovaj pas sitne građe veoma je vezan za vlasnika i nepoverljiv prema strancima.

Kunming vučji pas

Ovaj pas spada u najmlađe rase u Kini. Nastao je pedesetih godina prošlog veka ukrštanjem nekoliko rasa ovčarskih pasa s vukovima. Odgajan je za vojničku službu u kineskoj provinciji Junan. Pojavom su slični vučjacima zbog čega se nekada kod nas nazivaju i kineski nemački ovčar. Najčešće se koriste kao psi čuvari.

Ši-cu

Ovaj simpatični pas za koga se smatra da je rođak pekinezera nastao je najverovatnije u sedmom veku nove ere. Tada je, zbog svoje pojave slične lavu, smatran tibetanskim svetim psom. Bili su veoma cenjeni u kineskoj aristokratiji pa su vlasnici vekovima odbijali da ih prodaju bilo kome ko nije deo kineske elite. Tek tridesetih godina štenci ši-cua doneti su u Englesku i tada su stekli svetsku popularnost.

Tibetanski mastif

Ovaj veliki momak težak je oko 70 kilograma, i bio je čest pratilac nomadskih plemena u Kini, Indiji, Mongoliji, Nepalu i Tibetu. Čuvao je njihove postojbine i stoku, po nekim podacima još od 1100. godine pre Nove ere. Marko Polo je zapisao da je ovaj pas “visok kao magarac s glasom moćnim poput lava”. Danas su veoma cenjeni, a jedan primerak je nedavno prodat u Kini za dva miliona dolara.

Nekoliko reči o Kini:

– Narodna republika Kina po broju stanovnika najveća je država sveta. Njeno stanovništvo broji više od 1,35 milijardi ljudi. Po površini zauzima četvrto mesto na planeti.

– Peking nije najveći kineski grad. Veći je Šangaj, u čijem širem području, kako se procenjuje, živi oko 34 miliona Kineza i naroda iz svih delova sveta.

– Više od 10 miliona stanovnika imaju Šendžen, Guangdžou i Tjencin. Čak dvadesetak velikih naselja broji između 3 i 10 miliona žitelja.

– Kina ima bogatu i burnu istoriju koja traje oko 5.000 godina. Ovim prostorom vladalo je više od 30 uticajnih dinastija.

– Oko 10. veka sa širenjem budizma koji se protivi ubijanju svih životinja, a posebno pasa, kinezi su počeli da napuštaju tradiciju ishrane mesom ovih životinja.

– Ranije je bilo teško videti pse u kineskim gradovima, ali od osamdesetih godina ove žitvotinje postaju popularni ljubimci i u najmnogoljudnijoj državi sveta.

– 90 odsto Kineza živi u ravnici na istoku zemlje

Početkom septembra odgajivačnica Ultimate Selection dobila je prvo leglo ove retke varijacije rase mops koja se odlikuje neobičnim bojama i upadljivim šarama

Izvor: magazin Pas, Foto: Odgajivačnica Ultimate Selection

Odgajivačnica Ultimate Selection prva je na Balkanu uvezla merle mopsa, psa specifične boje i upadljivih šara na krznu. Sada se mogu pohvaliti prvim leglom, a za desetak dana stiže još jedno. I ne mogu biti ponosniji na ove veoma retke malene psiće, još uvek nepoznate u mnogim delovima sveta.

Prva saznanja o ovoj specifičnoj vrsti rase mops vlasnici odgajivačnice Ivan i Jelena Stevanović pronašli su putem interneta.

– Supruga je nazaslužnija što u našoj odgajivačnici danas imamo ove retke pse, jer je mesecima istraživala i informisala se o rasi. Nije nas zanimao standardni mops, već neobičan, redak i skup. Na njen nagovor počeo sam da razmišljam o merle mopsu i isprva mi je, moram priznati, ideja da uzgajam pse manjeg rasta bila čudna. Od kada sam počeo da se bavim ovim poslom uzgajao sam velike i snažne pse, najpre kane korsa, a već godinama pse rase dogo kanario. Međutim, prepoznao sam da retki merle mopsovi mogu napraviti veliki uspeh, „naoružao“ sam se svim potrebnim informacijama i nabavio prvog mužjaka, Monaka – kaže Ivan Stevanović.

Monako

Kako kaže naš sagovornik, kontaktirao je s vrhunskim odgajivačima iz Evrope i sveta, od njih prikupio dragocena saznanja o karakteristikama, zdravlju i genetici boja, i tako potkovan znanjem Monaka je iz inostranstva doveo u svoj dom.

– Već na prvi pogled jasno je da je Monako pravi raritet. Ima veoma interesantnu boju krzna i šare, čoko gen i predispoziciju da bude prenosilac i plavog gena. Genetika boja veoma je interesantna i primamljiva oblast, jer boju štenaca određuju geni, i njihovom kombinacijom dobijamo varijacije u boji krzna. U naš dom Monako je stigao sa četiri meseca. Od prvog trenutka pokazivao je snažan karakter – veoma je temperamentan za tako malog psa, izrazito pametan i samouveren. U odnosu na „običnog“ mopsa znatno je energičniji i temperamentniji – objašnjava Stevanović.

Genetika

Ukoliko poželite da se putem interneta informišete o ovoj rasi, verovatno ćete najpre naići na mnoštvo informacija kako se merle mopsovi često rađaju s deformitetima i teškim naslednim oboljenjima, ali naš sagovornik ističe da se odgovornim odgojem i parenjem samo potpuno zdravih jedinki ovakvi slučajevi nikada neće desiti.

– Predrasude o merle mopsovima veoma su snažne, ali ja tvrdim da su potpuno pogrešne. Razlog za ovakvo mišljenje je u tome što je merle gen veoma jak. Ovu boju krzna drugačije nazivaju i harlekin. Zbog svoje jačine merle gen isključuje parenje dve jedinke merl mopsova, već se isključivo pare standardan i merle mops da bi se ova varijacija rase održala zdravom. U slučaju parenja dve merle jedinke može doći do velikih defekata tako da je parenje dva merle-a strogo zabranjeno– ističe Stevanović.

Kako kaže, mopsovi u njegovoj odgajivačnici osim merle gena nose i plavi, čoko, krem i sable, što daljom selekcijom daje mogućnost unapređenja varijacije boja i same genetike ovih pasa.

– Tako naši psi imaju genetske predispozicije da osim merle, daju i štence plave, čoko i krem boje – kaže Stevanović.

Zdravlje

Kako se u odgajivačnici Ultimate Selection ovakvi slučajevi nikada ne bi dogodili, Stevanovići redovno i kontinuirano sprovode sve genetske i zdravstvene testove isključivo u laboratorijama u inostranstvu.

– Analize podrazumevaju kako testove za boju krzna, tako i za genetske bolesti. Naš cilj je da uzgojimo tipičnog zdravog mopsa, tipične anatomije, ali s netipičnom bojom. Još jedna zanimljivost merle mopsova je što se rađaju s jednim ili oba plava oka. Prioritet su nam pažljiva selekcija, redovni testovi i izvrsna legla. U Engleskoj ima mnogo odgajivačnica merle mopsova, ali ova rasa još uvek je u eksperimentalnom domenu. Zato smo ponosni što u našoj zemlji imamo mogućnost da razvijamo ovu rasu – naglašava naš sagovornik.

Merlend program

Vlasnici odgajivačnice Ultimate Selection rešeni su da se uzgojem bave posvećeno, ozbiljno i na vrhunskom svetskom nivou. Tome u prilog najbolje govori podatak da uz leglo koje su dobili početkom meseca, očekuju još jedno za desetak dana.

– Ispisali smo istoriju kad je reč o merle mopsovima u regionu kad smo 5. septembra dobili prvo leglo merle mopsa u našoj zemlji, ponosnog oca Monaka i majke standardne ženke mopsa bez boje. Imamo četiri mužjaka i dve devojčice, od kojih su četiri štenca merle, a dva crna. Za desetak dana očekujemo još jedno leglo majke šampionke crne boje, najjače standardne krvne linije i našeg Monaka. Planiramo da uskoro u našu odgajivačnicu dovedemo još ženki kako bi unapredili program i iskoristili priliku da s našim novim mužjakom po imenu T-pugs Koba dobijemo štence jakih i zdravih gena, i još interesantnijih boja. Ovaj predivni mužjak je veoma kvalitetan standardni mops crne boje koji nosi cetiri gena – plavi, čoko,krem i sable, i uvezli smo ga iz renomirane engleske odgajivačnice.

Planovi

Stevanovići planiraju da uskoro uvezu i „panda“ mopsa, još jednu retku i neobičnu varijaciju standardnog mopsa, dok im naredne nedelje stiže prvi merle francuski buldog na Balkanu. Takođe, u toku su pregovori i s odgajivačima merle engleskog buldoga koji će, nadaju se u odgajivačnici Ultimate selection, uskoro stići u Srbiju.

Boje i genetika

Kako bi bliže objasnio genetiku boja, Ivan Stevanović dao nam je jedan zanimljiv primer parenja jedinki iste ili drugačije boje, ali s istim genima.

– Mužjak crne boje sa čoko genom + ženka crne boje sa čoko genom = 70 odsto crnih štenaca i 30 odsto čokoladnih

– Mužjak crne boje sa čoko genom + ženka krem boje sa čoko genom = 50 odsto crnih i 50 odsto čoko štenaca

Temperament

Merle mops je hiperaktivan i nije probirljiv kad je reč o hrani. Prijateljski je nastrojen, druželjubiv i odlično se slaže s decom. Iako vladaju predrasude da ovi psi ne mogu da se pohvale visokim koeficijentom inteligencije, u odgajivačnici Ultimate selection napominju da su ovo izuzetno pametni psi.

Ako želite psa u stanu ili kući, ovo su prave pasmine za vas kažu stručnjaci. Ne samo da su preslatki i maleni, već se i veoma malo (ili nimalo) linjaju.

Izvor: Index.hr/ljubimci
Mnogi ljudi ne žele psa iz samo jednog razloga – ostavljaju dlake svuda po stanu. Međutim, postoje i pasmine koje se ne linjaju, odnosno koje su hipoalergijske.  To znači da će kod izrazito malog broja ljudi izazvati alergijsku reakciju. Istina je zapravo da alergiju izazivaju proteini koji se nalaze u balama i putem lizanja dolaze na dlaku.

1. Jorkširski terijer

Iako ima dugu dlaku, veoma se malo linja. Veoma je živahan i društven pas uvek spreman na igru. Ali, pazite. Ovom psu ne odgovara previše život u stanu jer je prepun energije pa ga redovno izvodite u šetnje. Pročitajte još: Jorki – umiljata prznica   2. Pudla

Idealna pasmina ako patite od alergija. Njihova dlaka je kovrdžava i sjajna i gotovo se uopšte ne linjaju. Neophodno je četkanje i šišanje njihovog krzna i ovaj zadatak valjalo bi da poverite iskusnim grumerima. Društvene su i razigrane i preporučuju se porodicama s malom decom. Pročitajte još: Pudla – lovac francuskog šarma

3. Ši cu 

Iako imaju dugu i svilenkastu dlaku, uopšte se ne linjaju. Preporučuju se kao pasmina za stan ili kuću. Ponekad im je potrebno i šišanje. Živahan je i ponekad je ljubomoran pa probajte to da  predupredite još od kad je štene. Pročitajte još: Ši cu – mazilica lavljeg srca

4. Maltezer

Ova pasmina se uopšte ne linja i idealni je kućni ljubimac. Budite spremni na održavanje njegove dlake tako da je redovno češljate i frizirate. Jako su inteligentni i neophodno ih je dresirati jer ponekad znaju biti prgavi. Pročitajte još: Maltezer – blažen među ženama 

5. Bišon havanezer

Svilenkasta, duga dlaka ove pasmine zahteva svakodnevno češljanje. Međutim, oni se uopšte ne linjaju i ne ostavljaju tragove po vašem stanu. Inteligentni su, vole decu, ali nisu naročiti čuvari. Pročitajte još: Rase pasa s Kube

6. Kovrdžavi bišon

Ovo je pravi izbor ako tražite pasminu koja je pogodna za život u stanu. Umiljati su i verni, a njihova kovrdžava dlaka uopšte se ne linja. Jednom mesečno ovoj pasmini trebalo bi da priuštite šišanje i sečenje noktiju. Pročitajte još: Bišon – grudva radosti i ljubavi 

Osim nabrojanih pasmina, postoji još hipoalergijskih pogodnih za stan – lasa apso, vesti, bostonski terijer, patuljasti šnaucer i jazavčar. Postoje i psi koji uopšte nemaju dlaku poput američkog bezdlakog terijera  i oni su pogodni za ljude s izraženim alergijama na dlaku. Takođe, takvi psi nemaju karakterističan pseći miris koji mnogima ne odgovara i možda su idealan izbor baš za nekoga od vas.

Spada u izrazito retke pasmine, originalna je mađarska pastirska vrsta pasa i uzgojen je kako bi čuvao stada na prostranim pašnjacima. Izgledom veoma podseća na vojvođanskog pulina, i sliči drugim mađarskim rasama puli i pumi od kojih se odvojila 1930. godine.

Izvor: magazin Pas

Danas mudi nije isključivo radni pas, ali se u ruralnim delovima Mađarske može videti kako budno motri na stado.

Veoma su brzi i potrebno im je mnogo istrčavanja i fizičke aktivnosti tokom dana. Zbog toga ova rasa nije dobar izbor za stan, jer mu život u urbanim sredinama ne prija. Ipak, ukoliko je vlasnik aktivan, ima veliko dvorište, svakodnevno ga vodi u duge šetnje, pruža mu dovoljno igre i uči ga trikovima – mudi može biti srećan i u gradu.

Veoma je inteligentan i uči jednako brzo kao i border koli – poznatiji kao Ajnštajn među psima. Veoma je snažan, neustrašiv i ničega se ne boji. Ukoliko naiđe na divljeg vepra s lakoćom će ga savladati. Odličan je i kao pas čuvar. Ipak, veoma je privržen i nežan prema članovima svoje ljudske porodice, ali ako zatreba – hrabro će braniti svoje ljude i životni prostor. Najčešče se najviše veže samo za jednog člana domaćinstva.

Mudi ume da bude nepoverljivprema strancima. Prema njima nije agresivan i nikad ih neće napasti, ali će im prići tek kada se uveri da je osoba prijatelj. Zato im je neophodna rana socijalizacija, dok su još štenci. Vole decu i slagaće se dobro i s drugim psima, kao i s drugim životinjama ukoliko je s njima odmalena. Poslušan je, razigran, ali ume da bude lajav i glasan.

Odrasli mudi dostiže težinu o dosam do 13 kilograma i visinu od 38 do 47 centimetara. Dlaka mu je srednje talasasto kovrdžava i kratka na glavi i nogama.Iako ima gustu, kovrdžavu dlaku, ne linja se mnogo i potrebno ga je četkati jedanput nedeljno kako mu se dlaka ne bi umrsila.

Životni vek im je od 13 do 14 godina. Izuzetno su zdrava pasmina, tek veoma retko ovaj pas može patiti od displazije kuka.

Francuska je zemlja iz koje potiče čak 46 različitih rasa pasa. Nisu, doduše, baš sve jednako zastupljene ni popularne, pa je magazin Pas za vas odabrao 14 rasa koje su obeležile ovu zemlju, a slavu su stekle i daleko izvan svojih granica.

Izvor: magazin Pas

Bordoška doga – francuski mastif

U srednjem veku se u Francuskoj govorilo o dva tipa doge, od kojih je Alan Votre, ili pas kasapin, predak doge Bordoa. Zvali su ga „turski pas”, bez sumnje po uspomeni na daleko poreklo tog borbenog i lovačkog psa, koji je bio obučen da bi se borio protiv medveda, bikova i drugih pasa. Kasnije, doga više nije korišćena u lovu, već su joj namenili čuvanje kuća – pre svega, kuća mesara i dvoraca. Ubrzo zatim, umalo da pas nestane. Ovaj pas je bio gotovo iščezao iz oblasti Bordoa krajem 19. veka. U novije vreme, bordoška doga ponovo počinje da se razvija. Britanci ga, međutim, ne priznaju za rasu, već ga smatraju običnom varijantom bulmastifa. Nikad nije spontano agresivan, vezan je za svog gospodara i prekomerno mu je privržen. Blag je i posebno strpljiv s decom i mnogo ih voli. Prezire samoću i neaktivnost.

Boseron – boseški ovčar

Ova rasa ima mnogo različitih naziva na raznim jezicima, a mnogi laici je lako mešaju s dobermanom, naročito u razdoblju kad je bilo dozvoljeno kupiranje ušiju i repa. Sličnost između boserona i dobermana sigurno postoji, ali upućeniji ipak znaju da je doberman taj koji je „pokupio” značajan deo genetike boserona i otuda ta sličnost ovih dveju rasa.

Boseron je prvobitno uzgajan kao lovački pas na divlje svinje, ali su uočene i njegove izuzetne ovčarske sposobnosti, tako da osim svog glavnog „zanimanja”, rada u francuskim policijskim i vojnim službama, na seoskim imanjima ima značajnu ulogu kao ovčarski pas i pas čuvar svega što mu je povereno i onoga što on smatra svojim. Odličnu ulogu ima i u porodici jer se iskazao kao dostojan kućni ljubimac, iako i danas ima kinologa koji tvrde da to nije pas za stanove u gradovima. Prema svojoj ljudskoj porodici pokazuju zaštitničku sklonost i vrlo su nepoverljivi prema nepoznatim osobama. Čim boseron dâ svoj sud o novoj osobi, naravno, kao pas koji je izrazito inteligentan, vrlo brzo prihvata „novopridošle” već nakon kraćeg upoznavanja.

Pikardijski ovčar

Ovaj seoski pas, koji svojim držanjem podseća na oštrodlakog pinča, već u 18. veku pratio je pikardijske čobane i pomagao im u čuvanju ovaca. Vodi poreklo od starih ovčarskih rasa, koje su poznate u Francuskoj već vekovima. Pa ipak, bila je potrebna istrajnost nekolicine uzgajivača tokom prve polovine ovog veka da bi se oformila rasa, postala homogena i bila priznata. Inteligentan, odan i umiljat, pikardijski ovčar je i društven, voli da se igra i nežan je s decom. Veoma ceni porodični život i milovanja. Nepoverljiv i, često, agresivan prema strancima, on je izuzetno efikasan čuvar.

Čvrsto je građen. Ima jak i mišićav vrat, dubok grudni koš, čvrste slabine, široka ramena i mišićave noge koje daju utisak snage i uravnoteženosti. Bradat je i brkat, prekriven grubom i hrapavom dlakom. Dlaka koja škripi pod prstima duga je od 5 do 6 cm na telu, a kratka na šapama. Boja se menja od sive do riđe, eventualno prošarane crnim.

Mali oštrodlaki vendejski baset

Ono što su za Engleze hrtovi, za Nemce jazavičari, za Francuze je Petit Basset Griffon Vendeen. Ovaj mali čupavko, s dužinom nešto većom od visine, blago krivim nogama, mangupskim pogledom i krupnim crnim očima, voli da spava u krevetu, ali uživa i u lovu, dugim šetnjama i igri s decom. Vlasnicima ovih pasa nikad nije dosadno. Podaci o rasi datiraju još iz 15. veka, kad je na francuskom dvoru uzgajana za lov. Korišćeni su za lov u čoporu, kao goniči i za lov na kune. Posle revolucije nestali su plemići , a s njima i mali grifoni. Ipak,nisu istrebljeni, već su se „preselili“ u domove građana. U Francuskoj je vrlo brzo postao jedna od deset najpopularnijih rasa, mada u drugim delovima Evrope nije naročito rasprostranjen. Bez problema se adaptira na život u stanu i veoma je čist. Ume da bude prilično tvrdoglav, pa je neophodno da od najranijeg uzrasta nauči ko je „glavni“ u kući.

Francuski pirinejski ptičar

Ovaj je pas toliko brz i pokretan da se čini da leti u poteri za plenom! Braque Francais bukvalno znači francuski ptičar. Dva su tipa francuskih ptičara – francuski pirinejski ptičar koji teži od 17 do 25 kg, i gaskonjski ptičar koji teži od 25 do 32 kg. Pirinejski ptičar je češći od gaskonjskog. Manja varijanta francuskog ptičara popularna je u Francuskoj, kao i u drugim evropskim zemljama.

Francuski pirinejski ptičar je mala pasmina setera s prekrasnom pegavom dlakom. Iako je prilično malen, ima mišićavo telo. To je pas dugih nogu s brzim stopalima; kreće se brzo i živahno, i poznat je po neverovatnoj izdržljivosti koja je pre svega potrebna za lov na teškom terenu Pirineja u Francuskoj. Ovaj ptičar je dobar izbor za nekoga ko nikad nije imao psa ili za vlasnike koji prvi put uzimaju lovačkog psa. Vrlo je vaspitan pas, odan i privržen vlasniku i porodicu. Relativno je neaktivan u kući, ali je napolju i te kako živahan.

Epanjel Breton

Sve do izložbe pasa u Parizu 1900. godine, ova rasa je bila poznata pod nizom različitih imena i sada se uglavnom zove „Američki Breton” ili „Francuski Breton” ili jednostavno „Epanjel Breton”. Nastao je ukrštanjem engleskih setera s malim francuskim kontinentalnim španijelima, tako da izgleda kao mali seter ili veliki koker. Poznat je od sredine 19. veka u francuskoj provinciji Bretanji kao najmanji lovački pas.

Energičan je iako je miran. Najsrećniji je u društvu svog gospodara. Uživa kad je uključen u svakodnevnu kućnu atmosferu. Osećajan je i odan. S uživanjem će loviti ceo dan, bez obzira kakvo je vreme. Njegova energija je neiscrpna, iako će na primer u kući biti sasvim miran i tih, i neće nikoga uznemiravati. Njemu je neophodan stalni kontakt sa članovima porodice, u koju se veoma lako uklapa. Kompaktan je, lak i brz, brzonog, i možda je to ono što mu daje izdržljivost. Nikad nije zao niti agresivan, on živi za ljubav i pažnju. Lak je za obuku jer je inteligentan, brzo uči i veoma je poslušan.

Baset

Najraniji poznati opisi kratkonogih lovačkih pasa datiraju još iz Starog Egipta. Baset se prvi put pominje u francuskim spisima iz 16. veka kao lovački pas na jazavce. Rasa je ime dobila po francuskoj reči „bas“, koja znači malo stvorenje ili patuljak. Izgled baseta je vrlo karakterističan. Rasu odlikuju kratke noge, dugo krupno telo, višak kože i duge uši.

Iako je odličan lovac na zečeve, danas se baset najčešće drži kao ljubimac i izložbeni pas. Ova rasa je u osnovi razigrana, prijateljski nastrojena, okretna i aktivna. Po prirodi su vrlo tolerantni i zato su odlični ljubimci za porodice s decom ili drugim životinjama. Baseti su inteligentni i vrlo lako se dresiraju uz pravu motivaciju, što je u njihovom slučaju hrana. Vole da jedu i vrlo brzo će shvatiti šta se od njih traži kako bi dobili poslasticu. Vlada pogrešno mišljenje da su baseti tvrdoglavi, što uopšte nije tačno. Oni su samo izuzetno osetljivi i zatvoreni ako se kao trening-metoda u dresuri koristi kažnjavanje. Tada potpuno gube želju za učenjem i padaju u depresiju. Umesto kazne treba koristiti hranu jer je najbrži put do basetovog srca upravo preko stomaka.

Briard – briješki ovčar

Berger de Brie je rasa koja privlači pažnju svojim izgledom. To je jedan veoma pokretan, energičan, oprezan, snažan i vrlo aktivan pas. Mišićavost tela ne dolazi toliko do izražaja zbog duže dlake koja pomalo nalikuje ovčjoj. Briard ima dugu lagano talasastu dlaku, koja je suva i elastična. Kod briarda su dozvoljene sve boje osim bele i kestenjaste. Dlaka je pretežno crne ili žućkastosmeđe boje.

Briard nije samo ovčarski pas, već i službeni pas, čuvar i pratilac. Veoma je staložen, bez znakova neurotičnosti, ali se ipak preporučuje ljudima koji imaju iskustva s ovčarskim pasminama jer, iako veoma simpatičan i poslušan, zna da pokaže i svoju urođenu tvrdoglavost i živahan temperament koji uključuje veliki nagon za odbranom svog ljudskog i svakog drugog čopora koje pas prihvati kao svoj, a to kod ljudi koji nemaju iskustva sa sličnim rasama može da izazove frustracije.

Pirinejski ovčar

Ovo je pas iz koga iz minimuma veličine i mase zrači maksimalna živahnost. Stalno pozoran izraz, lukave i nepoverljive crte lica, povezane s izraženo živahnim kretanjem daju psu karakteristično jedinstveno ponašanje. Pirinejski ovčar je veoma izdržljiv, otporan je na nevreme, na umor i na glad. Jede sve što mu padne pod zube. Uvek je budnog oka, živahan, intuitivan, lukav, čuva ovce, ponekad i krave, izuzetno efikasno. Može biti vrlo bučan. On mora da predvodi, zadržava, izdvaja i ide u potragu za ovcama.

Dlaka mu je gusta i načičkana, riđa, manje ili više tamna, sa ili bez mešavine crne dlake, sive, manje ili više svetle, pa čak može da bude i trobojna, u raznim nijansama. Može imati dugu ili kratku dlaku, što je danas dosta ređe. Ovo je rasa koja može živeti napolju u umerenim do hladnim klimatskim uslovima, iako uživa i s porodicom u kući. Pirinejski ovčari zahtevaju svakodnevnu fizičku aktivnost kako bi ostali u formi, iako im potrebe za vežbanjem nisu preterano velike.

Papijon

Ovaj pas je najmanji španijel poreklom s prostora Francuske i Belgije, i prepoznatljiv je po svojim ušima koje podsećaju na leptira. To je stara pasmina pasa koje često nalazimo na slikama velikih slikara kao što su Ticijan, Rubens, Goja… A dokazi o njegovom poreklu datiraju najmanje 700 godina unzad! Veliki broj ovih pasa imale su carica Marija Terezija i njena ćerka Marija Antoaneta. Papillon je bio uglavnom pas ženâ iz višeg sloja društva, a zadatak mu je bio – da pravi društvo svom vlasniku. On je taj svoj zadatak izuzetno dobro odradio.

Zbog toga danas imamo psa s vrlo mnogo kvalitetnih osobina: izuzetno je prilagodljiv, s obzirom na svoju veličinu izrazito je čvrst pas, vrlo pokretljiv i brz, veoma dobro se prilagođava životu sa starijim osobama, životu u malom stanu, ali je i izrazito dobar u agilitiju, u šetnjama i od nekoliko kilometara, te vrlo živahan i pokretan kad mu to pružaju mogućnosti. Sasvim jednostavno njega uspevamo da vaspitamo čak i u radnog psa. Poslušan je, lep, vrlo zdrav, dobar čuvar (neverovatno je hrabar), a neka istraživanja u Velikoj Britaniji dokazala su da spada među pet najinteligentnijih pasmina na svetu.

Bišon

Ovaj pas, čija kovrdžava dlaka podseća na krzno angorske koze, bio je omiljena životinja kralja Fransoa I. Smešan i veoma inteligentan, potisnuo je čak i pudlu u salonima u 17. veku. Od naziva ovog psa nastao je glagol bichonner, čije je prvo značenje „kovrdžati kosu”. Njegova popularnost u Španiji, pogotovo u 19.veku, bila je tolika da su ga proglasili španskom rasom i da su ga dugo zvali Tenerife. Veseo, razigran i živahan, ovaj pas je ostao izrazito naklonjen životu na selu,ali takođe se dobro prilagođava životu u stanu.

S njim je lako živeti jer je izuzetno veseo i samouveren. Lako ga je dresirati, uvek je spreman svima da udovolji kako bi zadobio ljubav i pažnju. Voli kad su ljudi oko njega srećni. Prirodno su druželjubivi i najsrećniji su kad su s porodicom koja ih vodi svuda sa sobom. Odlično se slažu s drugim psima, ostalim životinjama i decom. Veoma su poslušni, umeju da upozore na neobične zvuke, lako uče trikove.

Pirinejski planinski pas

Prvi pirinejski planinski psi koji su postali kućni ljubimci imali su prilično svojeglavu, „ratničku” narav. U poslednih tridesetak godina uzgajivači su uspeli da umanje ove karakteristike, a da zadrže druge povoljne crte poput strpljivosti, plemenitosti i hrabrosti. Prvenstveno uzgajan da bi čuvao ovce na pirinejskim planinama, ovaj će skladan pas i danas pokazati obrambeni karakter ako mu teritorija bude ugrožena. Njegova izuzetna veličina čini ga, međutim, nezgodnim za gradsko okruženje.

Danas je ovaj pas veoma u modi. Poverava mu se zaštita poljoprivrednih gazdinstava i kuća. Veoma je cenjen i kao kućni ljubimac. Budnog oka, ne zna za strah. Pirinejski planinski pas je miran i nežan s decom. Poseduje osećaj za nezavisnost i treba da bude dresiran veoma rano, i to čvrstom rukom. Potrebno mu je mnogo vežbe da se ne bi ugojio. Njegov gromoglasni i zvučni glas predstavlja jedan delić njegovog šarma. Ovaj pas voli da se igra, pogotovo po snegu, i to svakakvom snegu, od svežeg, otopljenog, prljavog… Voli da se kotrlja u njemu, pa čišćenje njegove isprljane dlake tada predstavlja ozbiljan problem.

Arieški gonič

Ova rasa je poreklom iz Ariježa, a nastala je ukrštanjem francuskog psa boje opeke s običnim psom, verovatno malim plavim gaskonjskim. Arieški goniči su vredni, energični psi, snažnog glasa. Slobodnog su duha i slažu se s drugim psima. Izvrsni su lovci na zečeve, istovremeno poznati kao odlični lovci na jelene i veprove. Pokazuju puno incijative, dobro love na svim vrstama terena. Vrlo su rezervisani, komuniciraju samo sa članovima porodice. Veoma su poslušni i lako se obučavaju, ali je potrebno sprovesti socijalizaciju dok je pas još u štenećoj dobi. Treba imati na umu da je to pas koji lovi njuhom. Koncentraciju mu može poremetiti zanimljiv miris, pa nije retkost da pojuri za plenom, a u tom trenutku neće ga biti lako dozvati nazad. Srednje je veličine. Dlaka je tanka i gusta, uglavnom crno-bele boje, ponekad prskana, sa svetloplamenim mrljama iznad očiju i po obrazima. Njegova dlaka se lako održava i potrebno mu je samo povremeno češljanje.

Barbet

Drugi naziv za ovu rasu je i francuski vodeni pas. Koristi se prvenstveno za lov na barske ptice. Kao i svi psi za vodu, francuski pas za vodu je više nego retriver. On mora da traga, locira i cunja u potrazi za divljači koja se krije u vodenoj vegetaciji. On tada nalazi divljač koju je pogodio iz puške njegov gazda. Veoma je otporan na hladnoću i skočiće u vodu u svim vremenskim uslovima. Barbet je, inače, veoma drevna rasa, česta u celoj Francuskoj. Koristi se za lov na barske ptice i opisana je ili pomenuta u nekoliko radova s početka 16. veka.

Pas je srednjih dimenzija, karakteriše ga gusto vunasto krzno koje garantuje efikasnu zaštitu od hladnoće i vlage. Krzno formira bradicu (francuski – barbe) po kojoj je ova rasa i dobila ime. Umerenog je temperamenta, veoma vezan za vlasnika, društven, voli vodu čak i kad je veoma hladno.

Psi su prave pametnice, to znamo, baš kao što je poznato i da je svaka jedinka priča za sebe, pa u okviru iste rase imamo potpuno drugačije kuce kad je reč o karakteru, sposobnostima, navikama… Ali razume se – među mnogobrojnim rasama ima onih pasa koje nazivamo pravim Ajnštajnima među psima i koji se svojom inteligencijom, sposobnošću i brzinom učenja izdvajaju od drugih.

Oko 200 profesionalnih američkih sudija zaduženih za ocenjivanje poslušnosti pasa na takmičenjima sastavilo je nedavno listu pasa s najvišim koeficijentom inteligencije. Da li je i vaš pas među njima?

Sudije su, baš kao i na takmičenjima, ocenjivale sposobnost pasa da nauče nove komande, brzinu kojom ih uče kao i procenat uspešnosti u njihovom izvođenju. Evo koje su najpametnije kuce na svetu:

1. Border koli
2. Pudla
3. Nemački ovčar
4. Zlatni retriver
5. Patuljasti pinč
6. Šetlandski ovčar
7. Labrador retriver
8. Patuljasti kontinentalni epanjel (Papillon)
9. Rotvajler
10. Australijski govedar

Kako su objasnili stručnjaci, ovi psi pokazali su se najuspešnijim u ponavljanju novih komandi (procenat uspešnosti od 95 odsto). Navedene rase su najbolji takmičari u agilitiju, izvrsni terapeutski, vojni i policijski psi.

Takođe, sastavili su i listu izvrsnih radnih pasa koji se na listi pasa s najvećim koeficijentom inteligencije nalaze odmah nakon gore navedenih deset rasa i izvrsni su lovački i radni psi:

11. Velški korgi pembrok

12. Patuljasti šnaucer

13. Engleski springer španijel

14. Belgijski ovčar tervuren

15. Šiperki

16. Kišond

17. Nemački kratkodaki ptičar

18. Engleski koker španijel; šnaucer

19. Vajmarski ptičar

20. Malinoa; Bernski planinski pas

21. Pomeranac

22. Irski vodeni španijel

23. Vižla

24. Velški korgi kardigan

Zbog neverovatne inteligencije ovaj pas lako uči i ništa mu ne promiče. Rođen je da trči. Pravi je atleta i potrebno mu je mnogo fizičke, ali i mentalne stimulacije. Obožava decu i veoma je privržen

Izvor: magazin Pas

Vajmarski ptičar nikad ne miruje. Uvek traži nešto čime će se zabaviti. Ovaj pas ne leškari i u domu će vas pratiti u stopu.

Ova prelepa pasmina neprikosnoveni je lovac, uzgajan da nakon pucnja lovcima donese plen. Kako mu i samo ime kaže, najčešće je u timu lovaca na ptice, ali prvobitno je uzgojen kako bi lovio i krupnu divljač, jelene, vukove pa čak i medvede. Čulo mirisa im je najizraženije i stručnjaci kažu da je 50 odsto aktivnosti njihovog mozga posvećeno njuškanju. Zbog toga su odlični i kao psi tragači za nestalima, i kao pratnja policajaca i vojnika.

I danas je čest pratilac lovaca, ali se sve češće može sresti i na ulici, jer ga ljudi rado uzimaju za kućnog ljubimca. Ipak, ovaj pas zahteva mnogo fizičke aktivnosti, istrčavanja i mentalnih igara kako bi bio srećan i staložen.

Karakteristike

„Srebrni duh“ kako ga još nazivaju, najpoznatiji je po svojoj mišjesivoj boji dlake koja se presijava na svetlosti i svetloplavim očima. Štenci se rađaju s plavim očima koje kad odrastu postaju žućkaste. Iako lovac, ova pasmina deluje i ponaša se kao pravi aristokrata. Gracioznog hoda, mišićav ali elegantan, i superiorno inteligentan.

Poreklo

Rasa se razvila s početka 19. veka kao lovačka. Ovu pasminu sve donedavno mogli su da poseduju samo lovci, i zahvaljujući tome pasmina je sačuvala svoje izvanredne osobine. Njihova popularnost raste nakon Prvog svetskog rata kad su stigli u SAD gde su postali omiljeni u lovu, sportskim i agiliti takmičenjima, ali i kao izvrsni kućni mezimci.

Temperament

Rasa je uzgajana da bude brza, da ima dobro čulo mirisa i da rešava probleme. Ovim psima ništa ne može da promakne. Obožava vodu i otporan je na sve vremenske uslove. Nije dobar izbor za osobe koje ranije nisu imale psa, jer njegova energičnost zahteva posvećenog vlasnika i znalca. Ukoliko se svakodnevno ne istrčava i ne okupira zanimljivim mentalnim igrama, treniranjem i učenjem trikova – vrlo je verovatno da će postati nervozan, da će lajati i upadati u nevolje kako bi se zabavio.

Imaju izražen poriv da love plen, pa se ne slažu najbolje s manjim psima i malim životinjama. Ukoliko se ova njihova crta karaktera ne kontroliše, moguće je da će vajmarac loviti mačke, ptice, miševe… i ponosno vam pred noge staviti svoju lovinu kako bi se pohvalio.

Veoma su svojeglavi i stalno će ispitivati vaše granice. Ipak, ako se pravilno odgoji i socijalizuje, vajmarski ptičar biće divan porodični mezimac koji će vam stalno pokazivati ljubav i pažnju, obožavaće decu i pse svoje veličine.

Ne vole strance i samoću

Ova pasmina često pati od separacione anksioznosti, pa ga nikada nemojte ostavljati predugo samog. Idealan je mezimac za avanturiste, planinare i ljubitelje prirode. Osobe koje nemaju klasično radno vreme od devet do pet, već rade od kuće i svom mezimcu mogu posvetiti vreme.

Iako su lovački psi koji odlično podnose sve vremenske uslove, nikako ne vole život u dvorištu, već moraju biti uz svog vlasnika.

Poprilično su nepoverljivi prema strancima. Njihove mane su moguća agresivnost prema strancima i stidljivost. Ako imate dvorište, ograda mora biti visoka, čvrsta i dobro obezbeđena. Njihovoj fizičkoj i mentalnoj aktivnosti morate posvetiti nekoliko sati tokom dana. Bacajte mu lopticu ili štap, vodite ga na trčanje i kad vozite bicikl, upišite ga na treninge agilitija.

Nega

Njihova kratka i svilenkasta dlaka veoma je laka za održavanje. Čak i kad trči kroz blato, prljavština kao da samo sklizne s njegovog krzna. Četkanje jedanput nedeljno sasvim je dovoljno da njegova dlaka bude zdrava, svilenkasta i sjajna. Linja se, ali četkanjem ćete ukloniti svu mrtvu dlaku.

Zdravlje

Skloni su displaziji kukova, uvrtanju želuca ako se prejedu, kao i problemima s očima. Vilebrandova bolest je specifična za ovu rasu – poremećaj krvi koja se ne zgrušava, pa prilikom povrede ili posekotine obilno krvare.

Izgled

Uši su dugačke, široke i spuštene. I nos im je sive boje. Imaju razvijeno telo i dugačak torso. Krzno je kratko i glatko.

Brojke

63-69 cm visoki su mužjaci

32-39 kg su teški

58-63 cm je visina ženki

25-32 kg su teške

10-13 godina je životni vek ovih pasa

Da li znate… da ovaj pas očas posla nauči kako da otvara vrata i kapiju, pa često pobegne

Tradicija držanja pasa u Italiji stara je verovatno koliko i sama zemlja, pa zato i ne čudi da je veliki broj rasa potekao sa tih prostora. Pošto bi za predstavljanje svih pasmina Italije trebalo odvojiti mnogo prostora, ovde vam pišemo o njihovih deset verovatno najpoznatijih rasa

Izvor: magazin Pas

Predstavljamo vam deset najpoznatijih pasmina iz Italije:

Bergamski pastirski pas

Rasa je stvorena na italijanskim Alpima u blizini Bergama. To je pastirski pas, kao što mu ime kaže, čija je namena primarno bila i ostala da čuva ovce i krave. On je pas srednje veličine, raste do 61 centimetar u visinu i može da živi do 15 godina. Njegova najistaknutija karakteristika je krzno koje se sastoji od tri tipa dlake: fina, gusta i masna poddlaka, duga oštra dlaka i spoljna vunasta dlaka. To neobično krzno razvilo se zbog oštrih zima u aplskim predelima i funkcioniše kao zaštita od hladnoće, snega i zime, ali i štiti pse od ujeda zmija i insekata. Čak i preko očiju ima dlaku koja mu služi kao zaštita od reflektujećeg sunca. Inače, procenjuje se da na celom svetu trenutno ima svega 600 bergamskih pasa.

Bolonjski pas

Dobio je naravno ime po gradu Bolonji gde je, kako se pretpostavlja, nastala rasa. Ova pasmina datira još iz vremena Rimskog carstva i njene slike su se mogle naći na pojedinim delovima odeće. Prikazi bolonjskog psa takođe su vidljivi na flamanskim tapiserijama i slikama Franciska Goje i drugih umetnika. To je mali pas koji raste do 30,5 centimetara i teži maksimalno 6,5 kilograma. Ima dugačku, paperjastu belu dlaku koja pada široko. Prosečan životni vek mu je 14 godina.

Sicilijanski hrt

Ovo je mali lovački pas, vitkog tela poput većine hrtova. Pasmina je originalno sa Sicilije gde je gajena da prevaziđe divlji teren Etne i gde su je koristili za lov na zečeve. Jedna od najmanjih rasa lovačkih pasa – dostiže visinu od 51 centimetar i težinu do 12 kilograma. Ima kratku dlaku, žućkasto-braon boje, ponekad s belim tačkama.

Kane korso

Ime potiče od latinske reči cohors što znači čuvar, zaštitnik. Stari Rimljani su koristili rasu za čuvanje stoke, lov na divljač i za borbu u ratu. On je vrlo snažan i mišićav pas visok do 71 centimetar i težak do 68 kilograma. Ima crnu ili žuto-smeđu kratku dlaku, ponekad s belim obeležjima. Prosečni životni vek mu je 11 godina.

Italijanski kratkodlaki ptičar

Ima drevne korene u Italiji i spominje se u spisima iz 4. i 5. veka. Držan je kao lovački pas i dan-danas je zadržao tu funkciju. Pretpostavlja se da je nastao od belo-narandžastog pijemontskog poentera i belo-braon lombardskog poentera. On aktivno traži divljač, a karakterističan je njegov slobodni dugi kas, visoko uzdignute glave. Inače dobro aportira. Visine je do 60 centimetara i težine do 40 kilograma.

Spinone

Poreklo rase nije potpuno poznato, ali neki misle da su ga u Italiju doneli trgovci iz Grčke, još u vreme starih Rimljana. Veruje se da je dobio ime po italijanskom bodljikavom grmu koji se zove spino, gde se skrivala mala divljač, tražeći sklonište od većih predatora. Oštra dlaka mu omogućava da se probije u bodljikave žbunove i generalno da lovi po gustoj vegetaciji. Spada u grupu velikih pasa i može da dostigne visinu do 71 centimetar i težinu od 39 kilograma. Prosečan vek mu je devet godina.

Sicilijanski ovčar

Kao što mu ime kaže, to je pas za čuvanje stada, poreklom sa Sicilije, ali se koristi i kao pas čuvar. Veruje se da je stigao još u bronzano doba, prema kostima koje su pronašli arheolozi i najverovatnije su ga doneli Feničani. Danas mu preti istrebljenje, jer je 2012. bilo svega 90 sicilijanskih ovčara na svetu. Ipak, ulažu se veliki napori da se obnovi populacija.

Maremano abruceški pastirski pas

Dolazi iz kraja po kome nosi ime, ali se pretpostavlja da je nastao od pasmina iz Azije. Pominje se u spisima još iz 15 veka, gde je dat njegov opis. Može da poraste do 73 centimetra i teži do 45 kilograma. To je miran i nežan pas, izuzetan čuvar i inteligentan. Hrabar i odlučan. Lojalan je gospodaru i porodici s kojom živi. Nepoverljiv je prema strancima.

Napuljski mastif 

Potomak je pasa koje su stari Rimljani koristili u svojim pohodima po Evropi. Veliki mišićavi pas s velikom glavom, moćnom vilicom, kratkim jakim nogama – kratak je opis napuljskog mastifa. Dostiže težinu od impozantnih 90 kilograma i visinu od 76 centimetara. Rimljani su koristili napuljskog mastifa kao psa čuvara, ali su ga trenirali i za gladijatorske borbe, kao i za ratne pohode. Poznato je da su se u gladijatorskim arenama borili s medvedima, bikovima, pa čak i jaguarima. Žive od sedam do devet godina.

Italijanski volpino

Na italijanskom znači mala italijanska lisica. Pripada porodici špiceva s dugačkim gustim krznom, kovrdžavim repom i malim špicastim ušima. Poreklo vuče hiljadama godina unazad i jednako su ga voleli i aristokratija i seljaci. Priča se da je čak i čuveni italijanski umetnik Mikelanđelo imao volpina. Danas se veruje da postoji nekoliko hiljada volpina iako je 1965. zvanično postojalo svega pet pasa ove rase. Može biti beo, crn, žućkast ili crvenkast. Teži do 5,5 kilograma i visine je do 28 centimetara. Životni vek mu je 15 godina. Često se koristi kao čuvar iako je mali pas.

Nekoliko reči o Italiji

*Italija je četvrto najnaseljenije mesto u Evropi. Najviše zahvaljujući visokom natalitetu i niskom mortalitetu.

*U Rimu ima na stotine fontana, a najstarija je fontana di Trevi. Ona je originalno bila deo akvadukta iz 19. veka p.n.e.

*Leži na spoju dve tektonske ploče i zbog toga često ima zemljotresa.

*U Italiji se nalazi najviša planina u Evropi – Mon Blan.

*Više od 50 miliona turista poseti Italiju svake godine. Turizam je važna privredna grana ove zemlje.

*3 vulkana u Italiji zabeležila su erupcije u poslednjih 100 godina – Etna, Stromboli i Vezuv

Da li znate da… se pasta nije jela s paradajz-sosom do 1600. godine, već su se konzumirale s medom i šećerom

Bul terijer spada u skupinu pasa kojih se ljudi iz neznanja većinom boje zbog njihovog izgleda. Iako nisu veliki, snažni su i mišićavi. Na prvi pogled izgledaju moćno i nekima zastrašujuće.

Izvor: Index.hr/ljubimci 

Čovek koji ima značajnu ulogu u razvoju ove pasmine se zvao Džejms Hinks i sredinom 19. veka odlučio je da ukrsti buldoga s danas već izumrlim engleskim belim terijerom. Želja mu je bila da stvori psa atraktivnog izgleda, brzog, snažnog i okretnog.

Kao i većina pasa u tipu terijera bul, u to vreme i ovi psi su se koristili u borbama, a tako su i stekli naziv gladijatori. No tvrdnja da je neki pas stvaran za borbe ne znači da je krvoločan, a osim toga puno je godina prošlo od početaka uzgoja pasa za tu namenu i s godinama se sve to promenilo.

Pre svega ti psi su se koristili za borbe s bikovima koje su zabranjene 1835. godine zajedno s borbama pasa. Ono što je ostalo od borbenosti je veliko srce i borba za svoju porodicu. Ako razmišljate o ovoj pasmini, morate znati i ove stvari: jednom kad upoznate bul terijera nikad nećete poželeti drugu pasminu.

Ako ste “žrtva” njegovog šarma nijedan drugi pas vam se neće toliko dopasti. Oni su dobroćudni, prijateljski raspoloženi, strpljivi, društveni, prilagodljivi i potpuno odani. Ekstremno je vezan za svoju porodicu i čuven po svojoj ljubavi prema deci. Nestašan je i razigran, pravi cirkuzant.

Pogledajte: Ljubav do neba – devojčica i bul terijer (VIDEO)

Ovom psu treba aktivan i odgovoran vlasnik koji ima dovoljno vremena. On se vrlo lako prilagodi načinu života vlasnika i najviše voli da bude u društvu. Bul terijer nikada neće namerno nauditi detetu, ali nadzor je potreban jer deca u igri znaju biti uzbuđena i gruba. Ako je reč o štenetu, važno je znati da mu treba odmor i bilo bi mudro naučiti dete da to poštuje.

Postoje dve vrste bul terijera: standardni i minijaturni. Kinološki klub Velike Britanije od 1988. dozvoljava ukrštanje  između standarda i minijatura što je rezultiralo poboljšanjem sorte i građe kod minija. Ovaj pas je prilično tolerantan i može se naučiti na suživot s drugim životinjama.

Stoga ako želite baš ovu pasminu, dobro se informišite i razmislite imate li dovoljno vremena i volje baviti se ovakvim psom. Za kraj još jedna mala napomena, bul terijeri znaju biti prilično tvrdoglavi – uzmite i to u obzir prilikom odabira psa.