Dovoljna je jedna reč da opiše ovu rasu. Lesi. Do te mere je veliki uticaj te pseće junakinje (Lesi je ženka, ne zaboravite) da je širom sveta rasa poznatija po njenom imenu nego po originalnom nazivu.
Izvor: magazin Pas
Čuveni pas iz romana, televizijskih serija i filmova toliko je postao deo naših odrastanja i životâ da ne postoji šansa da na ulici vidite škotskog ovčara i da prva stvar koju pomislite (ili još češće – uzviknete) ne bude: „Vidi ga, Lesi.”
Škotski ovčar (na engleskom poznatiji kao Rough Collie ili samo koli) i njegov kratkodlaki rođak potomci su ovčara koji su živeli u Škotskoj i Velsu. Škotska varijacija bio je krupni, snažni, čak i agresivni pas koje je čuvao ovce po tamošnjim vrletima. Njegov velški rođak radije je čuvao koze, bio je manji i mirniji, sasvim pitom i prijateljski nastrojen.
Prelomni trenutak za stvaranje rase došao je krajem industrijske revolucije, kad je čuvanje pasa postalo svar mode, a ne više potrebe. Pas je postao saputnik i modni detalj, a rani uzgajivači počeli su da ukrštaju škotske ovčare s ruskim borzojom, kako bi dobili glavu koja bi izledala „plemenitije”, što danas jeste jedna od fizičkih odlika ove rase. Danas, posebno u Velikoj Britaniji, koli gotovo da se uopšte ne koristi kao radni pas, dok se u Americi ipak zadržao na farmama.
Iako je njihova popularnost u stalnom porastu još od druge polovine devetnaestog veka, pravi bum ova rasa doživela je posle objavljivanja romana Erika Najta 1940, a tri godine kasnije i filma „Lesi se vraća kući”. Lik Lesi verovatno je inspirisan njenom imenjakinjom iste rase iz priče „Polubraća” Elizabet Gaskel, koja je objavljena još 1859. godine. Reč je o sentimentalnoj kratkoj priči u kojoj škotska ovčarka Lesi, koju voli jedino njen mladi gazda, na kraju postane heroj čitave porodice. Kako bilo, malo ko je mogao da pretpostavi da će Lesi uskoro postati ikona, njeno ime sinonim za rasu, a škotski ovčar prva ideja o psu za nekoliko generacija. Gotovo da nema deteta koje je odrastalo u drugoj polovini dvadesetog veka koje nije poželelo da ima svoju Lesi.
Prvi pas koji je igrao Lesi na filmu bio je mužjak, Pal. Ovaj pas je uskoro po želji svog vlasnika i trenera Ruda Vederveksa „usvojio” umetničko ime Lesi, snimio još šest filmova, a potom postao zvezda vašara, rodea i drugih opštenarodnih skupova i veselja na kojima je izvodio trikove i razonodio posetioce.
Za razliku od svojih gorštačkih predaka, škotski ovčar danas je pas koji ne pokazuje nervozu i agresiju i generalno je dobar s decom i drugim životinjama. Iako su srednjeg ili velikog rasta, mogu da žive i u malim stanovima zbog svog mirnog temperamenta. Poput drugih ovčara i stočarskih pasa, i škotski ovčari mogu da budu prilično glasni i ponekad ih je teško naučiti da ne laju. Instinkt za gonjenjem i okupljanjem stada (ili porodice ako nema stada) kod nekih takođe može da bude veoma jak, dok su drugi sasvim mirni.
Koli je veoma odan, odličan porodični pas, zaštitnički nastrojen ali retko agresivan preko granice lajanja i vizuelne pretnje. Obično su odlični sa decom, ali moraju da budu dobro socijalizovani i trenirani. Željni su učenja i najbolje reaguju na blag pristup u obuci.
Ovi psi uživaju u igranju s decom u snegu tokom zimskih meseci. Kad vlasnik nije tu, oni čuvaju imanje, a prema maloj deci su po prirodi zaštitnički nastrojeni. Škotski ovčar je generalno otporan i dobrog zdravlja, a pripadnici ove rase uspešni su u sportovima i takmičenjima za pse poput agilitija ili nadmetanja u gonjenju stoke. Dobri su kao vodiči za slepe, psi za potragu i spasavanje i terapeutski psi.