Naučnici su pokušali da odgonetnu šta je to što čini ličnost pasa i da li pripadnost određenoj rasi presudno utiče na njihovo ponašanje. Utvrdili su da su naši ljubimci individue sa sopstvenim potrebama i navikama.
Izvor: magazin Pas
Zašto se Lola boji nepoznatih osoba, dok se Tobi bez straha približava strancima, a Odi, opet, postaje agresivan? Budući da su Lola, Tobi i Odi iste rase, zbog čega se ponašanje ova tri psa toliko razlikuje? Da li sama rasa određuje ličnost? Ličnost čoveka obično podrazumeva misli, osećanja, stavove, uverenja. Kad je reč o životinjama, teško da možemo da dođemo do toga o čemu razmišljaju i kako se zaista osećaju, ali možemo da iskoristimo nešto drugo što čini ličnost, a to je upravo ponašanje.
U tom slučaju, govorimo o doslednosti u odgovoru na različite situacije, iako taj isti odgovor zavisi od pojedinačne životinje. Kad kažemo da je pas „agresivan“ ili „plašljiv“, ne mislimo na njegova osećanja već isključivo na sklonost da se ponaša na određeni način. Za domaće životinje kažemo da imaju određeni temperament, dok je za pse zadržan upravo termin ličnost.
STALNE I PROMENLJIVE KARAKTERISTIKE – Početkom XX veka, nobelovac Ivan Pavlov prvi je odredio četiri tipa temperamenta pasa na osnovu funkcionisanja njihovog nervog sistema i reakcija tokom klasičnog uslovljavanja (Miran, Neobuzdan, Slab i Živahan tip). Kasnije se postavilo pitanje da li psi uopšte pokazuju doslednost u ponašanju i da li na osnovu ponašanja u ranom uzrastu može da se predvidi ponašanje u kasnijim godinama. Izgleda da se na određene osobine kao što su agresivnost ili submisivnost, možemo bolje osloniti, dok su disciplinovanost, plašljivost i društvenost manje dosledne i lakše se menjaju kako pas stari.
Zašto nas uopšte zanima ličnost psa? Pored znatiženje i želje da bolje upoznamo svoje najbolje prijatelje, postoji i praktična korist. Budućim vlasnicima je važno da pas odgovara njihovom stilu života, a u slučaju radnih pasa poželjno je izabrati onu ličnost koja će učenjem i treniranjem uspešno izvoditi različite zadatke. Recimo, pas vodič mora imati odgovarajući karakter kako bi bio od pomoći slepima.
UTICAJ LJUDI – Genetika, okruženje, fizičke karakteristike, prethodno iskustvo, a posebno kritične rane godine, utiču na ličnost psa. Što ranije imaju prvi kontakt s ljudima, to je pozitivniji i bolji odnos u kasnijim godinama. Znamo da različite rase imaju različite karakteristike ličnosti. Jazavičari i čivave su agresivniji prema ljudima, dok su akite i pitbul terijeri agresivniji prema drugim psima. To je delom posledica i veštačke selekcije koja je doprinela da se ličnost poveže s namenjenom ulogom psa u okviru svoje rase. Kućni psi su zato društveniji bez obzira na rasu.
Istraživanje Sare Lofgren i saradnika s Univerziteta Edinburg, pokušalo je da odredi kako su crte ličnosti povezane s različitim karakteristikama psa. Fokusirali su se samo na jednu rasu, i to labrador retrivera, što nam je pružilo i odgovor na pitanje da li su svi labradori isti. Ukupno 1.978 vlasnika popunilo je upitnike sa stavkama koje su se ticale ponašanja životinja, fizičkih karakteristika i stila života. Beležili su težinu, pol, zdravstveno stanje, boju dlake (crna, žuta ili čokoladna), aktivnost, treniranje, mesto stanovanja, ishranu, radni status (kućni ljubimac, pas za izložbu ili lovački pas).
Radni status labradora pokazao se kao jedan od najznačajnijih faktora, verovatno usled genetskih razlika i/ili razlika u dresuri i treniranju. Lovački psi su manje skloni lajanju i strahu od zvukova, što može da se pripiše potrebi da ostanu mirni tokom obavljanja zadatka. Ujedno se i lakše treniraju. Psi za izložbe bolje tolerišu ometajuću sredinu, s obzirom na to da su navikli na prisustvo ljudi i životinja, pa i na fizički kontakt sa strancima. Manje su uznemireni kad ih vlasnik ignoriše, manje se plaše ljudi, nepoznatih objekata, zvukova i manje su razdražljivi i agresivni prema strancima.
VEŽBANJE – Čokoladni labradori se najviše razlikuju od crnih i žutih po nekoliko karakteristika: manje se plaše zvukova, teže se treniraju i pokazuju više neobičnog ponašanja. Uznemire se kad ih vlasnik ignoriše, razdražljiviji su. Pretpostavka je da su upravo geni odgovorni za čokoladnu boju povezani s genima koji su odgovorni za ovakve različite crte ličnosti. Vreme provedeno u aktivnom vežbanju utiče na mentalno zdravlje psa, pa i zdravstveno stanje uopšte. Ne znamo da li je stvar u tome što vežba utiče na izražavanje određenog ponašanja ili u stvari vlasnici manje izvode pse koji pokazuju neodgovarajuće crte ličnosti iz straha da nisu u stanju da ih kontrolišu. Manje aktivnosti čini ih uznemirenijim, pokazuju neka neobična ponašanja i loše su istrenirani. Više laju i agresivniji su prema vlasniku, možda iz potrebe da skrenu pažnju na sebe ili im je jednostavno dosadno.
Aktivniji labradori su manje agresivni prema strancima, verovatno zato što su češće izloženi nepoznatim ljudima i psima. Verovatnoća agresivnog odgovora u susretu s nepoznatima smanjena je usled čestog kontakta. Razlike u ličnosti mogu biti posledica i hormonskih razlika. Sterilisane ženke imaju veću potrebu za pažnjom, više su uznemirene, plaše se nepoznatih ljudi, objekata i zvukova, agresivnije su prema strancima. Kastracija mužjaka do određene mere umanjuje agresiju u vezi s dominantnošću, ali ne i teritorijalnu agresiju. Uopšte, u odnosu na pol, svi mužjaci su bili agresivniji prema vlasnicima i pokazivali veći strah od odvajanja.
ZNAČAJ ISKUSTVA – Uzrast labradora povezan je s različitim prošlim iskustvima, i tu je najlakše razumeti uticaj koji ima na ličnost. Stariji psi se manje plaše nepoznatih ljudi i objekata, jer su naučili da razaznaju koja je situacija realna pretnja a koja sasvim bezazlena. Manje se plaše odvajanja jer su naučili životnu rutinu vlasnika i manje su zabrinuti u njihovom odsustvu.
Sve je više istraživanja koja se tiču ličnosti psa, ali ovo je prvo koje se bavi individualnim razlikama unutar samo jedne rase. Labradori i jesu toliko popularni zahvaljujući svojoj ličnosti, jer se smatra da su pravi porodični psi, društveni, pametni, strpljivi i neagresivni. Koliko god očekivali određenu doslednost u ponašanju, vidimo da nisu svi isti. Moramo biti svesni da na razvoj ličnosti naših ljubimaca ne utiču samo nasledni faktori, već i mi sami. Posebno je važno da im pružimo dovoljno vežbe i mentalne stimulacije, a ukoliko niste sigurni da možete da im posvetitete dovoljno pažnje, možda ovo nije rasa za vas.