Poznat je po neobičnom zavijanju koje podseća na pevanje, a kad je u grupi, „hor” često „peva“ u različitim tonalitetima tako da podseća ne neki „barberšop kvartet“
Novogvinejski pas pevač poznat je i kao novogvinejski dingo, a od australijskog daleko poznatijeg rođaka razlikuje ga – pevački talenat. Poznat je po neobičnom zavijanju koje podseća na pevanje, a kad je u grupi, „hor” često „peva“ u različitim tonalitetima tako da podseća ne neku od „barberšop“ grupa.
Poput dinga, reč je o divljem psu (vizuelno ga je vrlo teško razlikovati od dinga) koji nema mnogo toga zajedničkog s našim ljubimcima. Ne preporučuje se kao ljubimac, naročito neiskusnim „kučkarima“. Ipak, izveštaji o retkim susretima s njima kažu da, iako su stidljivi i bojažljivi, ovi psi nisu agresivni prema ljudima.
Neka novogvinejska plemena hvatala su mladunce da bi ih njihova deca gajila kao ljubimce, a ima i onih koji su pokušavali da ih love za ishranu. U mnogim mitovima oni su zaslužni što su ljudima doneli vatru i moć govora.
Psi pevači živeli su izolovani više od 30.000 godina da bi bili otkriveni tek početkom prošlog veka u Novoj Gvineji. Danas ih van prirodne postojbine ima samo stotinak.
U divljini ih je gotovo nemoguće uočiti, tako da postoje samo dve potvrđene fotografije „pevača“ u prirodnom okruženju. Važe za najređe pse na svetu, ali i za jednu od najstarijih rasa, zbog čega ih zovu i psima iz kamenog doba.
